Školski list

— 177 —

Не кажем да је рђатш, али ггробајући начин тај, увидео сам, да се писањем много времена троши, што би се држим, на друге корисније ствари употребити могло. Па онда питање је знају ли родитељи дотичног детета и читати па каква онда корист отуд ? У место тога довољно је ако учитељ сваком даном приликом саопшти родитељима и шњима се о бољитку дјетета посаветује. Главно је — држим — да учитељ не сеје раздор, незадовољство између деде и родитеља, а цостићи ће тиме, ако се у озбиљној прилпци обрати родитељима, а кроз то дете осети моП и узвишеност родитсљску ; али, тако би се исто и смањила моћ у оку детињем, ако би се за сваку ситницу мешали и родитељи. После оца и мајке долази крвна родбина деда и мајка, стричеви, браћа и други рођаци. У најживљим бојама преставиће учптељ деци колика је потреба да се сви у кући старији поштују и уважавају, да у љубави живе и један другоме да помажу. По овоме укратко реченом држим, да не ћемо промашити циљ васпитања о дужности према родитељима и родитељском дому. (Свршиће се.) .

ПОВЕРЕНИЦЛ Сомборских учитеља и учитељица ОЛИ Г1Ш^ЕВИТ,1Г управитељу учптељске школе и свију српских вероисповедних школа у Сомбору, члану Високог Школског Савета и заменику гл. школ. известиоца. Високоучени Господине и врли наставниче наш! Немиле и ружне појаве, које су у последње време у неком делу нашег народа на површину избиле, заразише на жалост и неки део нашег учитељства; а што је још најжалосније — које најжепгћу осуду заслужује — и неке бивше, недостојне ученике Ваше. Ти јадни народни учитеЖи, са девизом: руши и обарај што је узвишено, племенито и добро, а оцрњуј што је светло, устремише се и на Вас, велеуважени и узорнаставниче наш и почеше недостојно нападати Вас, који — данас сутра — пуних четрдесет година неуморно јавно радите и све могуће Ваше спле залагасте и залажете, да милом српском роду што ваљаније, што образованије, што — у духу наше свете православне цркве и миле нам народ-