Školski list

— 191 —

и посадивши га на својега коња доведе га у гостионицу и устаде око њега. Сутра дан полазећи извади два сребрњака те даде крчмару и рече му : Гледај га и што више потрошиш ја ћу ти платити кад се вратим". ЈГука X. 80—35. Посебице против охолости нема лепше поуке од оне коју нам дадеХристос у причи оМитару и Фарисеју. У њој се навађа како : „Два човека уђоше у цркву да се моле Богу, један Фарисеј, а други цариник. Фарисеј стаде и мољаше се у себи овако: Боже! хвалим те што ја нисам као остали људи: хајдуци, неправедници, прељубочинци или као овај цариник. Постим двапут у недељи, дајем десетак од свега што имам. А цариник издалека стојаше и не шћаше ни очију подигнути на небо, него бијаше прси своје говорећи: Боже! милостив буди мени грешноме. Кажем вам да овај отиде оправдан кући својој, а не онај. Јер сваки, који се сам подиже понизиће се; а кош се сам понижуте подигнуће се". ЈГук. XVIII. 10—14. Заиста од оваких божанских поука нема лепшег средСтва па да се одклоне страсти и зле склоности; та њих (поуке) разуме и најнростија памет, јер се одликују дивном простотом. За уљудност иак, вели Француски писац „ВоШп" да се човек на њу навићи може. Он навађа: „Младићи, који су нввикли да су услужни према својим другарима, да су им на радост, да их испостављају преда се, који неће за њима да реку никад окорне речи, нити се хоће да наљуте тако лако на речи другога, навикли су се на праву уљудност. Дакле, „0оп8ое(и(1о ез! аНега пакга". Е па кад то знамо, онда ваља да учитељ давајући деци науку у причама како да буду ближњима од користи и сам, а и ми сви живим примером деци да предходимо, па да тако и децу навикнемо. Самим причањем и правилима нећемо много побудити децу да вољно указују дужности према ближњима, већ више ваљаним примерима. 0 томе нас уверава и стара мудра изрека о настави: „1ј0п§пгп Нег е«(; рег ргаееер1а, ђгеуе е( е®сах, рег ехетр1а"; што ће рећи: дуг је пут кроз правила (пропис савет) пречи су пути и више утичу нримери на душевно и морално образовање дечије. Ако дакле помажемо један другом у сваком ваљаном подузећу, ако се надмећемо у хришћанским дужностима, будемо ли рука помоћи невољнику и страдалнику, онда ћемо задоста одговорити