Školski list

153

3.

Тражио је очна вида, Желео је да с' просвети, Па да може онда с' лакше Наиастима одупрети; Просветом ће само моћи Благостање отпочети. 4. Ну Србин је зато ипак Био свестан свог постанка, Крепио се песмом својом, — А Бог му је обећао, Да ће скоро да му даде: Да угледа бела данка. 5. И свану нам зора бела, Поздрави нас и озари, Вишњи своја обећања Хоће Српству да оствари, Српском роду, мученичком, Благостање да подари. 6. И тад Боже српском роду Код светога тога чина, За просветног раденика Даровао српског сина. 7. И сред таког јадног стања, Пре четрјест пуних љета, Богодани овај радник Поче роду да се јавља, И он узе српске школе Да поправља, да обнавља, Наставу је поставио На чврст темељ православља. 8. Па са знањем својим многим Радио је вредно, вољно,

У том раду, светом раду, т 1етрдесет ево лета Дочек'о је задовољно.

9. Да се српска школа дигла Из вековне полутаме, У којој је живовала Невољничке дане саме. У којој су њену сврху Запустили, обарали, Српски народ има Теби Слављениче да захвали. 10. Да је нови метод продр'о У најдаље куте ове, Застарело истиснуо Протурио мисли нове; Мисли нове учинише Српска школа да пропоје, Заслуге су вековечне Слављениче и то Твоје. 11. Хиљадама учитеља На извору Твоме бише, Па се оне воде живе Из руке Ти напојише. Па кренуше по свом Српству, Свак' да народ поучава, 0, и то је слављениче, И заслуга Твоја права. 12. Срска школа доби књига, Учитељу десна рука, У њим' сваки налазио Упутстава и поука. Ах знадемо лепе књиге Са поуке, са морала, —