Školski list

— 155 —

ђују мртво градиво, које им се не опире, само васпитач има да обрађује жива човека, који му се у свему противи. Вајар ће од хладног камена да изреже најлепшп кип, задахнут топлином живота; неимар од храпавих опека гради најлепши двор; сликар обичним бојама начини слику да проговори: али свако је то средство лако творљива маса, која као и иловача у рукама калупара од себе даје начинити што год оваЈ хоће. Само једини васпитач мора с муком да обрађује материјал, који има своју нарав, своју ћуд, своје зле навике, што овога спречавају, те не може своју замисао по вољи да изведе." Та тежња васпитачева, што је демонско у човеку да искорени, а што је у души његовој анђеоско, да развије, створила је ону песничку присподобу: о запарложеном врту у ком учитељ из срца детињег чупа коров, да се цвеће човечанских и хрингћанских врлина што лепше расцветати може. Та васпитачева тежња да од детета начини добра човека, а од људи добар народ, који ће овог света сретан а онога блажен бити, и учинила је правог учитеља добротвором човештва, коме је позив тако тежак али и племенит. Па ако то стоји да учитељ покрај свога скромног живота, често сам несретан, на усрећавању народа ради; ако је истина, да неимар чекићем а вајар длетом, дакле јачим средствима тешкоћу свога рада савлађују, то кад помислимо, да учитељ зле страсти у човеку, —- те дивље звери, ■— једино љубављу кроти и стрпљењем припитомљава, онда господо моја, ми пред тешкоћом такога позива морамо се с највећим поштовањем поклонити. Љубав и стрпљење јесу рајски кључи, којима је Богочовек грешном свету небеса отворио; љубав и стрпљење су божанске снаге, које од великана људских за узвишене идеје мученике граде; љубав и стрпљење то су чаробне моћи којима учитељ малу децу, разиграну по пољани на свежем ваздуху, за загушну школу и узане скамије везује; и љубав и стрпљење јесу оне недокучне силе што учитељу занетом за будућношћу човечјом, чине, да на своју садашњост заборави. С тога дакле само би онај смео носити дично име људског васпитача, који ове божанске дарове у себи носи;јер само такови сејући љубав, може љубав и пожњети. Па да видимо господо моја и госпође, е да ли је и наш високоуважени слављеник тим даровима дариван; нарочито има ли он оне главне особине правог педагога, којима се једино васпитна цел постизава, а које се особине огледају у љубави вери и цркви као најчврпгћим основама