Školski list

— 158 —

је љубав с њиме јачала; ^ча му је прорасла душу и цело биће в.егово, она му бејаше тешил.чца у раду и вођа у животу и делима школским и књижевним. Сваки, који је од вас господо слушалаца, ма кад завирио у храм светога ђурђа у Сомбору, могао је у десној певници видети у побожности удубљена човека, где ђацима свако правило казује, а тихо јектенија, апостоле и еванђелија на изуст говори као да из књиге чита. А када се по вароши литија носи и разнежени млади нараштај од сунца и ветра заклона тражи, могосте видети једну поносито уздигнуту, седу главу, којој ни жега, ни зима, ни киша ни ветар не шкоди, као што не смета ни бура столетну храсту и ако му је многу грану подкресала ал' га опет зато саломила није. Јели нужно доказивати, да човек који је за неопростив грех сматрао само једно вечерње пропустити да не одстоји, и кога је једино болест задржала да не иде у цркву; који је као педагог у својим радовима пошао са тог начелног становишта: да свако васпитање и настава треба да је основана на верозаконском темељу, је ли нужно доказивати да у том човеку има црквене свести? Па кад сам то очитим примерима довољно показао, дозволите поштовани слушаоци и слушалице да слављеникову љубав према школи и настави осветлим. У време кад је наш високопоштовани слављеник постао проФесором сриске учитељске препарандије у Сомбору, наше школе нису биле питома васпиталишта у којима би учитељ љубављу и лепим, очинским начином у деци подизао људски понос, и развијао врлине, сладећи им школу и науку; већ су оне биле куће за поправљање раскалашне деце коју би родитељи доводили да их учитељ прутом дотерива. Од брезове метле оплетен виргаз, што се у кишници киселио; трсковача на катедри и грдан лењир беху васпитна средства, којима се нараштаји за будуће чланове друштва и цркве одгајиваху. Да су деца, која су с дугачке штице скоро по сата само један ред срицала, а што год су учила то без разумевања на памет говорила; која се испред вечито намргођена учитеља по улици сакривала, радије бегала од школе него што су одлазила у њу, то ће нам сасвим наравно изгледати .кад на стари метод и начин васпитања помислимо. Наш високоуважени слављеник прегне још одмах с почетка да према снази својој овај криви метод укине а напреднији и достојнији уведе. После својих часова на препарандији,