Školski list
— 161 —
3
У сваком већем месту где год се српска омладина учаше, установи се књижевна задруга између којих пожунска и пештанска ужнваху највећи углед и поштовање. ђацп не имајући с ночетка засебан друиггвени орган, слали су понајвишс своје радово у Павловићеве новине и забавнн лист; а кад он 1845. године покрене: „Драгољуб " забавни лист за женске, похиташе да му тај лист својим песмама и приповедкаиа напуне. У снлету тадање омладинске појезије, уплетсна је и прва песма иашег слављеиика под насловом: „ПролеКе" која је 1846. годнне из Ссдмицеу Драгољубу прештампана. Кад се идућс године покрене омладински орган Слаајапка, буде у њему штамнана (1847. године) песма: „ Побоо/сност и народиост " од Николе Вукићевића, слушаоца филозофијс , која је и по облику и по садржини верни тип оног родољубивог времена. Бавећи се лека ради у чувеном купатилу ГреФенбергу, напипге слављеник, подужи чланак у „Световиду" иод именом: Призниц и хладноводно лечење. По навици вредан и раден, а у живој жељи да роду своме што више припомогне, писао је слављеник у све главније српске листове, у којима је мисли своје о бољитку српског народа темељно излагао. Тако у „Срнском Дпевнику" од године 1853. пре избора свога за проФесора учитељске школе изађе значајан чланак од њега иод именом: Неколпко речи уз часни иост. који је врло велик утисак на читаоце учинио. Учећн немачки језик преведе ПГмитову причу: Вова уоп Тапеп1)иг§, коју посрби и назове: Милаиа, приповетка за младеж и роднтеље. Ово је прво дело што је засебно штампано угледало света. Но и ако је име Николе Вукићевића пре појаве његове на књижевном пољу доста познато бнло, није оно још прекорачило уски круг ђачких дружина и читалачке иублике забавних листова, тек пошто слављеник изађе својим самосталним делом : „ Огледало христијанске добродетељи " на јавност, би његово име у народу чувено. Да би и Срби имали књигу из које би се упознали са животом и делима светаца и других богоугодних људи, изради наш слављеник по наредби тадашњег државног школског савета у Темишвару дело, које му одкупи и прво издање о свом трошку штампа, царска накладница за школске књиге, к. к. 8оћи11шсћ Уег1а§ у Бечу 1859. године. Овим се делом расчује тако, да се о њему као књижевнику живље стало да разбира. После тога нанише: „ Виблијске иовести Новога Завета" које је дочекало више издања; Изјаши>ење свете литурђије^ вечерња и јутреи,а , такођер јс штампано у више издања: СаомоЛна шшга за разјагињење црквеног иојања и т. д.