Školski list

тога у постељЈ, више се из ње никада и не предиже. ЈБута боља ишла је из дана у дан све на горе, докле и посдедњи зрачаг; наде њеним неутешним родитељима утасиула није. Сва нега добре матере и искуство тројице најодличнијих лечника сомборских не могаше јој здравље повратити. Боља је све јача бивала, а када је изгледало, да је попустила, шта више, када је на велико изнена^еше свију присутних својим дивним гласом отпојала цело „Ђојордање," а за тим се у слатки сан занела, тада уместо радосне вести, да се болесница опоравила и предигла, на највеки ужас свиколиких познаника и пријатеља покојничиних, пуче тужан глас З.Фебруара 1894. по варошиСомбору,да је СидаВукићевића у цвету младости своје у четвртак у 6 часова ујутру невину своју душу испустила. Тај даи беше свак збуњен и потрешен који год лично познаваше неирежаљену младу покојницу. Са свих страиа врвише силни познаници и пријатељи у кућу покојнице, да тужиим родитељима утешним речма одлахну бол. Непрегледна гомила света улазаше и излазаше, да би се само нагледати могла лепог мртвог тела, које на богато искићеном одру, на сред велике дворане обкољено цвећем, сјајним светњацима и воштаницама, као у воску изрезано, лежаше. Брзојави жаловни од пријатеља, саборског одбора, па и Његове Светости Г. ТТатријарха Браиковића стизаху једно за другим, исказивајући у бираним речма пуним туге уцвељеним родитељима саучешће на тако големом губитку. У иетак 4. Фебруара у 4 часа после подне, забрујаше тужна звона са куле св. ЧБур^евске цркве, а у дугом реду крене се приправничка омладина мушка и женска, са својом заставом на челу, те се постави испред куће покојнице, допревши крајем својим до православног крста на сред св. Ђур^евске пијаце. Иза приправничке омладине стајаху двоирежна, свечана кола „друштва за сахрашивање," богато искићена венцима, са чијих шаробојних трака златним словима ова имена прочитасмо: „Од родитеља," „од вереника,",, од Др. Давида Коњовића, шогора и сестре покојничине," „од Пере Вукићевића, стрица," „од приправничке омладиие," „ од иородице