Školski list

Луетина Коњовика посданика," „од српске сомборске научне омладине," од „Сриског певачког друштва," којега је покојница врсна чланица бнла; „од кумова Ђ. и II. Бирвалских," „од г^е дра Стевана пл. Заке" и „од Агнице Лукика учптељице у Вршцу а , која ]е из даљњега Вршца личио на укои дошла; „од тетке Софије и тече из Вршца" итд. За колима овим и^аху двојии редови многобројних чирака и рипида а за њима целокупно свештенство од седам лица са протопресвитером, преч. г. ЈБ. Купусаревикем на челу, и церемонијалним ^аконом, познатим појцем Та. Павковићем. После свештенства стајаху мртвачка урешена кола са шест коња; а с једне и с друге стране стајаше Сомборска научна омладина носеЗки буктиње. Иза тужних родитеља и родбине сав остали свет, у коме ви^асмо заступљење најотменије личности и кориорације ове вароши, као што је градоначелник г. П1лагетер, рим. кат. апат г. Фејир, сав официрски кор, званичници жупанијски и магистратски, управитељ и професори државне гимназије, трговци итд. Спровод кренувши се око пола пет сата, оби^е около крста те стане улазити кроз густи шиалир ученика и ученица основне и више девојачке школе у цркву, која се за час дупком напуни. На кору је приправнички мешовити певачки збор лепо појао, тужне црквене песме. После еван^елија ступи на средину цркве млади дрнд. права Војин Бикар, који у лепо смишљеном и иуном песничког полета надгробном говору, истаче врлине покојничине, указу]у1\и на ненакнадни губитак љубљеног и уваженог девојчета, улевајуки уједно утеху уцвељеним родитељима, опомипуки их иа вечити састанак на ономе свету. Говор је с иажњом саслушан и многом је слушаоцу сузу на око натерао. После оиела крене се погреб на св. Успенско гробље, где је око шест часова стигао, предавши тело покојнице матери земљи. Но и ако беше кога, који се дотле од плача устегнути могао, при призору који се на гробу указа, морало је и оно око засузити, које на плач ваљда никад ни научено није. Несретни вереник, који у место у сватове по невесту, њојзи на погреб стиже, блед и као окамењен стајаше