Školski list

— 87 —

је саздано од земље, и дух му је од Бога задахнут, он је жива душа т. ј. прави живот. Душа се сматра да оживљава тело, а дух да узвишује душу до ираве умности, узвишеног милосрђа и крепости у врлинама. —• Душа се сматра као свеза између духа и тела, подобије божије појављује се на човеку нарочито у духу човечијем и то у мислима, чувствовању и вољи. Најважније врлине човекове јесу: Вера, љубав и нада. Љубав је највећа од све три ове врлине, дарови душевни разни су у људи и различите су снаге, и сви ти дарови и све те снаге треба да се развијају и изображавају, како би човек у сваком обзиру ваљан и припреман постао на свако добро дело." Законити брак сматра се у новом завету као велика тајна Божија, и установа зарад правилног васпитања деце. Одношај мужа и жене, сравњује се као одношај цркве према Христу, особито у посланици што се чита на венчању. Деца се сматрају као дар Божији, за које су родитељи Богу пододговорни. Родитељи су дужни, не само старати се за здравље и домаћу срећу, него поглавито за душевно образовање овоје деце. Оки су дужни децу у добром запту држати, чувајући их од зла, и саветом и опоменом упућујући их на добро. Запт па и саме казни, што се деци дају, имају се извршавати из праве љубави нрема деци. Родитељски савети, а особито родитељска дела и живот њихов, јесу отворене књиге, из којих се деца имају научити, шта им ваља веровати, и како им ваља живити, а деца треба да су родитељима послушна и да их поштују, јер само тим начином могу Богу угодити. Васпитатељи и учитељи су позвани од самога Бога на своје велико и свето дело, и што говоре и раде, треба да говоре и раде у име Божије и по његовој заповеди: „Пдси лгнцћ! ллоа ." У овим речима може се подразумевати, дужност образовања и васпитања малолетне деце. Ко учитеља слуша, самога Бога слуша, а ко учитеља презире, тај и самог Бога презире. 0 послушности ученика према учитељу овако говори апостол Павао: „ Побим&итка ндстлбиики>мх БЛШИМК, и ПОКЛрДИТЈСА, т 'Ги ЕО КДАТЖ IV Д^ШЛ)(Ж БЛШИ^К, гако СЛОБО БОЗДЛТИ ХОТА1ЈЈ1, СХ рЛДОСТПО ш ТБОрАТЖ, л не Б03ДИ1\ЛК >1}ј1, н ^кстћ ео пол&зно блмх ш." Али само онај учитељ заслужује таково поштовање, који се стално држи науке Христове и свог високог позива, и који се усавршава у врлинама. С тога се препоручује сваком учитељу, да у сваком добру буде образац својим ученицима и своме