Školski list

— 173

дубоку захналноет и неизмерно нризнање за Ваш уопјешни 40. годишњи рад на пољу нросвете српскога народа. Ја Вам велештопани господине на овом праведном и заслужном одликовању, — које ће достојног мјеста наћи у српској повјести за будућа времена и потомство српског народа, — честитам, радујем се истому као Србин а дичим се, да ми се налази кћи под управом тако заслуженог и одличног мужа. Ваш одани поштоватељ Јован Тишма. 236. (П.) Темишвар, 25. окт. 1893. Благородни Господине! Не могу а да ма накнадно не изразим моје искрене осећаје које ми груди таје, моме најбољем наставнику. Жао ми беше што не могох то учинити онога дана кад томе беше време, но надам се да и накнадно неће бити доцне. Благо омладини, коЈа се крепи и напаја на живом извору, Ваших неумрлих доброчинсгава. Дозволите ми дакле високопоштовани Господине да се и ја придружим радосној гомили која се трудила да Вам што прикладнијим речма изр&зи своје истините жеље и осећаје, приликом Вашег четрдесетогодишњег труднога рада за нашу корист и напредак. Ви заиста заслужисте лаворов венац, који се над Вашом главом вијаше. Живели дакле још много и дуго увенчани снагом и здрављем себи на славу а целом Српству на особиту корист а неограничену благодарност и оданост од Ваше бивше ученице Олге Сифниос.

237. (П.) Миклушевци, 27. окт. 1893. Овом приликом Вам од срца изјављујем моју радост к дочеканом Вашем четрдесетогодишњем јубилеуму, и желим Вам и у будуће свака добра од Свемогућег Бога. Жао ми је што иисам могао доћи, па шта више, тако сам препречен био, да Вам тај дан ни (телеграФично) брзојавно немогох честитати. У осталом тјешито се и поносите се Високоблагородни Господине, што имате врло много и много и такових захвалних лица, који и ако нису код свечаности могли присуствовати, ни писмену честитку поднети, то ипак у срцу трајно постоји она љубав и оданост према Вама, коју сте Ви Вашим племенитим и родољубивим трудом и радом како појединима тако и целом српском народу допринели.