Školski list

Примите Високоблагородни Гоеподине зајодно се Милостивом госпођом и Вашом драгом дечицом од мене и моје породиде искрено срдачни поздрав. Јесам са особитим пошговањем Ваш захвални ученик Љубомир РакпА, свештеник и председник црквене општине.

238. (II.) Ех пШта г Ги1а, 25. јан. 1894. (Триест.) Мој мили, стари друже, Наша трудољубива челице! У овом далеком краЈу истом данас сазнадох из „Шкчшжога ЈГиста'' за твоју заслужену славу. Толики и толики твојих пријатеља, судјелатеља, твојих ученика похитали својим честитањем да ти украсе и јавно признаду неувјадајеме заслуге по народ и млађе му поколење. Прими и од мене, свога од старине друга, из во времја оно саученика, искрену жељу да те Преблаги милошћу својом благослови, теби на радост, мнлим твојима на утјеху. Вјечна ти слава и чест с колена на колено у нашем свету. Твој из древле Старп

РАСКОШНОСТ. Био сам те среће, да су ме нзабрали за учитеља, а још мп се, тако рећи, ни мастило на допломи није осушило. С радошћу сам ушао у школу и својски одпочео радити, као што би сваки чинио у првој години учитељевања. Мој предходник умировљени местни учитељ више пута би ме походио у школи. У своје време важио је он као врло добар учитељ, с тога еам се и радовао, кад бих му на лицу видео задовољство о мом раду у школи. Синко — рече ми једном старац — немој узети за зло, ако те на нешто опоменем, не радиш добро. Ко? ја? та тако сам лаком, да се и сам стидим — одговорим смешећи се. Тако је — рече поново — не радиш добро, врло си разметљив, раскошан. Но сад сам се већ почео смејати. Ово је већ много. Ја, и да се размећем, да сам раскошан. Та зар ми није доста изношен капут? Већ је трећа година како сам га купио. Или ваљда коме