Školski list

— 183 —

као одрасли одмором нсто хоће да се забавља игром. Зато се треба побринути, да се деца за време кратког школског одмора рлздичитим играма забављају. Но треба у првом реду пазити на то да дечија забава буде за њих и са педагошког гледишга користна и дечије игре да буду занимљиве, веселе и лако схватљиве. Оне не упливишу само на душу дечију него се њина задоблја и телесна корист. Пе сумњам да је г. .Торговић овим разлозима побуђен, скупио дечије нгре и у ноте их ставио. Овака збирка дечијих игара била је већ одавна нужна за наше малише. Зато. нека је гоила хвала г. Јорговићу што се сетио нашег малог нараштаја, наиме онога који забавиште похађа. Мелодије су лаке и схватљиве, ни високе ни ниске и у простом гласореду , г]-с]иг" написане које наше забавиље и учитсљице могу лакше савладати. Препоручујем с тога ову збирку свима учитељицама, забавиљама и родитељима. Књижица садржи 24 разне игре. Матица Српска наградила је исто дело са 80 <1>ор. из Фонда Јована пл. Наке. Вел. Ст. Миклушког. Издање је авторово. Цена је 35 новч. а. вр. или (70 динара). Драг. Блажек.

ЗНАЊЕ ЧИТА&А И ПИСАЕВА. Да се видп, како стоји знање читања и ииоања, донооимо податке изражене у поетотцима од броја становништва у разним државама У Финској незнају читати ни нисати 1 "9, у Оаској 0'2, Норвенији 0 - 3, Баварској и Шведској 0'4, Пруској 0 6, Енглеској 9. ФранцускоЈ 9'5 Аустрији 28 6, Угарској 41'9, Шнанији 42, Русији 78'8, Србији 79'2, Романији 82, Бугарској 85 Са овим у свези донећемо опширније о знању читања у Угарској, и то на основу пописа становништва од 1890. године обављеног. Број становнпка у Угарској је 17,849'00, од којих долазн 2,186'410 становника на Хрват. ску и Славонију. Од укупног броја Угарског становништва читати и писати знају 42 р 23°/о, само читати знају 3'21°/о> а ни читати ни нисати незнају 54'56°/ 0 Сравњујућп ове бројеве са бројевима пређашњих пописа становништва нашло с-е, да је од 1869. године или за 21 годину број оних који знају читати у иравој Угарској иорастао са 80"59°/ 0 , а у Хрватској и Славонији са 125'46°/ 0 . Нанредак тај у ирвој Угарској има се највише захвалити закону државном донесеном 1868. године, али је необично велики нанредак у Хрватској у Славонији. Горњи ностотни бројеви узети су од целокунног броја становништва, али да слика јаснија буде, децу иснод 6 година треба изоставити, која већ