Školski list

— 167 —

вати. А поиповаље учитеља и васпитача од стране дјеце пртзи је увјет чиновна утицаја, ирви је увјет власти и надмоћи васпитачеве над дјецом. Морам читаоца молити, да добро схвати пробуђење карактера већ развијенијем карактером. Племенити карактери управо су зато и створени, да у нама пробуде и превагу даду ономе. што је ш њима у сроству, да нас ојукаче, да будемо ја. Ни један карактер не стоји тако далеко, да се не би могло њему подражавати, али ираведан и достојанствен нонос не допушта, да је човјек карикатура другога. Најјачи чиниоц, који човјеку даје власг и надмоћ над његовијем савременицимз, није — морам опет рећи — намјера, није никако реФлексија, него његова природа, али развијена и усавршена нрирода. Она нам разјашњује огромне утицаје, које је ђекоји човјек имао на цијеле слОЈеве друштва, на читава времена. Тада се природна обд'-<реност налјерила на потребе времена, које оваплоћавају правац и радњу ове индивидуалне природе. Обоје се не намјери увијек једно на друго. ђекада нема велики човјек згодна земљишта за родан рад, а ђекада недостаје земљишту велики човјек. Ниједна твар не упаљује се без муње, а без ње свијетли само пролазним сијевањем. <Јамо онда, када се једно на друго намјери, настаје ватра, која означује великога човјека. То су сретници и дивуми, којима све за руком полази. Такав бијаше св. Сава, такав КристоФОр Колумбо. — И један и други зачетници су новога времена. Вријеме бијаше за њихову радњу пријатно и зрело ; али снага њихова утицаја извираше из дубљине и из енергије њихове ирироде. Они не могаху другачије радити, но што су радили, а вријеме бијаше згодно за њихову радњу. По Шилеру геније човјечанства у вјечитоме је савезу са природом. Ко што о томе слути, мора^е имати неко поштовање, које прелази у смијерни, свети зазор. Ко да је тако смион, да не речемо дрзовит и безбожан, да на супрот стаје или чак уништује радњу овакога генија, оваке снаге, која изврсно ради ? Онај, који имаде свијести, стотину и стотину пута ће се прије предомишљати, хоће ли употријебити вањску силу, да уништи или ослаби генија, који ствара. Лако је уништавати; доста је један указ, један декрет, једна наредба, која исто као што и мраз за једну ноћ уништи богати усјев читавога поља. Човјек се рађа са правом, Да своју природу развија и по њој живи, у колико то није