Školski list

— 87 —

је дужност изречена у изразу „поМебзе о1)П§е." Деца из тих кругова треба све то да сазнаЈу тим ире, што на њих могу врло лако ирећи од старијих све оне предрасуде, које на жалост владају у тим круговима. Све ове прнлике, у којима долази у питање част, треба употребиги, јер оне могу много допринети да се појам о части чисто и правилно схвати. Под тим условом тек можемо се надати, да ће се полако смањити заблуде, којз настају усљед погрешног појма о части..*) До сада смо сву своју пажњу скренули на тешкоће, на које васпитач наилази при неговању и васпитној употреби частољубља. На реду је да се с благодарноиЉу сетимо и свега онога, што је учинило да је овај задатак васпитачев данас много лакши него што беше пре. Ту олакшицу чине најновији историјски догађаји са својим последицама, у којима је принции народности изведен у праксу. Као што смо већ једном рекли част појединчева стоји у тесној вези са чашћу заједнице, којој он ирипада. Ово је психолошки сасвим јасно. Што већу част ужива дотична заједница јачи је и реФлекс њен на иојединца. Ово важи како о малим тако и о великим круговима и потпуно одговара једној дубокој црти човечје природе, да на име сваки човек тежи у исти мах и за самосталношћу и за удружењем с другима и да појединац налази највише самосталности и најчвршћа станишта ако остане у тесној вези са тлом, на коме је одра^.тао. Осим породице, општине и сталежа ностоји још један шири круг коме ми припадамо, и који много утиче на схватање части и на образовање частољубља. То је народност и држава. Из историје се види да се ионос као заједнички посед једнога народа у толико интенсивнији показао што је повољније текао државни развитак тога народа, и обратно. И овде је разуме се могућан нездрав развој тога иначе оправданог психичког појава. Колико је штетно претерано частољубље једнога народа види се из многих примера у историји човечанства и од рђавих, штетних последица таког нездравог частољубља кадро је један народ спасти једино васпитање; оно треба да увери децу, да је народ еаставни део човечанства и да у своме развитку не треба никада да види неко савршенство, већ треба да поставља себи

*) У извесним приликама може обазрив васпитач расправљати с децом и чисто спецпјална нитања о части нпр. двобој. Иначе не знамо на који би се начин могао искоренити тај рђав обичај, ако се не 8атре помоћу исправљања погрешних појмова о части. којима се једино може разјаснити та будалаштина.