Školski list

— 86 —

личност са васћитаником, кад се после поуке, коју је извела из живота и рада дотичне идеалне личности, није упустила у перспективно разматрањо животних задатака који чекају васпитаника у доцнијем животу, ноучивши га — ако то ваепитаник не опстрахује сам из предходне поуке — како ће схватити те задатке и какав ће правац дати вољи својој у погледу тих задатака. Мост тај што га споменусмо, може се само тако подићи, ако настава увире у садашњост, тако, да обрађено наставно градиво расвлетли сличне прилике и проблеме у садашњости, како би их зрелији ученици колико толико схватили при светлости обрађенога градива, и поуке коју смо извели из њега.*) С погледом на нашу специјалну тему не мислимо ми овим да пред одраслијом младежи треба кукати при погледу грамзивости и неситости, која данас отима све то више маха ; ну, с друге стране не смемо се опет пред том младежи ни уздржати од нримедбе, да се нездрава амбициозност лако може претворити у грамзивост и неситост. Нећемо до душе држати у школи дуге говоре о тесногрудости, која се јавља усљед дивљих партајских размирица, при којој се свима и свакоме пориче част и из чега на крају крајева излази да су сви људи највећи поштењаци и највећи неваљалци у исти мах; ну, ипак је данас потребније него што је икада било, да се младеж учи поштовати и респектовати и туђе назоре, и не предпостављати код других а рпоп све што је најцрње и најгоре. Нећемо казивати младежи како многим људма импонују ствари, од којих ни мало не зависи права вредност човечја: благо, дрскост и разметљивост, — ну младеж ипак треба да појми, да човек губи права на част, чим се поклони пред људма који се одликују једино тим својствима. С друге стране опет данас баш треба употребити сваку прилику, где младеж може научити, да онај који признаје другоме част, који цени оно што је доиста часно, да тај поштује тиме и самог себе, јер на тај начин све више и више разуме ово велико добро. Нећемо говорити о сталешкој охолости и надутости, која и дан данас расте и цвета у свој својој пикантности, нећемо о томе говорити пред децом која и не знају за те будалаштине, ту треба да се трудимо, да децу из таких кругова уверимо како то нема смисла и да им разјаснимо колика *) Нзјважнији наставни иредмет, кога овде мислимо, јесте историја, која никако није испунила нити ће испунити свој вадатак пре него што подигне онај мост т. ј. ако не доведемо историјску прошлост у свезу и однос са садашњогаћу, да оспособимо тако младеж како ће равумети доба у коме живи и како ће моћи доцније суделовати у решавању проблема које је Промисао иставио томе добу. Није овде место да говоримо о томе како се то ради, нити мислимо овде да испитујемо: у колико историјска настава у нижим и вишим школама нашим исиуњава тај задатак.