Školski list

бити разног мњења у људи. Из овога, опет психолошког извора, какве све горке неприлике стижу учитеља које му живот огорча вају, углед (што му је тако потребан) руинирају — нека кажу они наставници, који свагда проклињу онај час кад у збору прву реч изустише. Узевши специјално српско учитељство, на жалост морам признати да то није тако. Наши, особито млади учитељи изишавши у живот, као на какав медени лепак јуре струји друштвеног уређења где падају као невине жргве, без да су својим падом својима икакве користи нанели. Дочим да су се скучавали ма на оно зашто су способни, не би тако пролазили а и рад би им од ненадмашне користи био за будућност народа им. За узрок пак овога зла не сматрам толико дотичне, јер они осећајући своју несавршеност, а под утиском амбициозног млађаног духа иду тако где их чекају. Усавршавању своје струке не иду, јер не знају куда! Удружења учитељска немамо где би их старији раширеним рукама дочекали и упутили неизцрпимом извору нектара за насладу своју а срећу народа; а сами између четири зида усавршавати се немају воље, јер их неодоливи млађани дух са својим лаким крилима у друштво гони да им се сви диве шареноме перју. П. Т.

СЕДНИЦА ВИСОКОСЛШОГ ШКОЛСКОГ СШТА, држана у Срем. Карловцима 10. (22.) октобра 1896. Председавао је Његова Светоот патријарх Георгије; присутни чланови: Стеван Лазић, др. Михаило Полит, ТеоФил Димић и Никола Т). Вукићевић као члан и као известилац. Осим споменутих присутан је био и секретар др. ЈЕаза Секулић, а перо је водио први бележник Милан Меанџић. Већина предмета у овој седници решена је по реФерентову предлогу. Поводом смрти Мите Долге бившег школског реФерента тамишварске и вршачке епархије, исто је место привремено попуњено те је Јован Поповић досадањи учитељ и пр. управитељ панчевачке више девојачке школе привремено постављен на исто место. На његово пак место такође у привременом својству постављен је меленачки учитељ Мата Косовац, управа пак поменутога завода поверена је Милану Мандровићу учитељу исте школе. Удовица покојног