Školski list

_ 1бб __ тако су и при залазу твомо у вечити запад врли покојниче. заблистале сузе жалоснице у очима нашим, сузе захвалнице оних, којима си ти какво добро учинио, сузе опроштајне твоје нежне и неутешне љубе, сузе благослова твоје деце и сузе пратилице твојих рођака и пријатеља. Пошао с Богом предраги покојниче нати и нека ти лако буде крило, мајке наше, црне земље.

Дописи. Осек, б. Новембера 1896. — Благородни господине уредниче! Онај чланак под насловом „Читање" од Аџића који је прештампан у 8. броју Шк. Листа, особито је на мене утицао, и ја прочитавши га помњиво, толико ми се тај метод допао, да сам се одлучио и ја, да га уведем у мој разред при читању. То сам учинио баш данас 6. Новембра између 9. и 10 часова при српском читању 26. броја под насловом: „Уљудан и неуљудан." Радио сам овако: „Децо! Извадићете српску читанку. Један! (они ухвате за књигу). Два! (они сви уједан мах подигну преда се). Три! (сви спусте на скамију), Отворите и нађите 26. бр. „Уљудан и неуљудан." Пазите ! Ја ћу вам прво прочитати да знате како треба читати! Пазите сви у књигу! Ја им лепо јасно и умереном брзином прочитах. Сад ви сви прочитајте, ово исто, али заједно. Немојте трчати и журити се! Немојте јако викати! Где Је тачка станите. Они читају. Ово је за њих новост, па су још невешти. Неки се журе, неки заостају. Ја их опоменух и поучих. Они се поправише, па сви сложно читаше. Кад су довршили читање, рекох им: „Скрстите руке! Сад сви заједно прочитајте то исто, али не смете викати, већ шаптати да се једва чује. Они таком прецкзношћу учинише, да сам се и сам радовао. По неки се смешкали на ову новост; ја им тада дадох одмора, а међу тим сам им ја, својим речима исприповедио. Кад сам исприповедио рекох им: „Сад опет прочитајте то исто, али да нисам видео ни једног да шапће или да миче устима! Почните!" Они почеше читати скрштеним рукама мало се нагнувши клупи. Тишина у школи. Ја сам чекао с неописаним стрпљењем, да видим какав ће бити успех од тог новог метода. Један по један