Školski list

— 187 —

писању доста добар. — У нижем женском оделењу код г. П. Дамјановића било је на испиту од 51 13. — Успех: веронаука добар, рачун довољан , читање и писање довољпн, — У вишем женском оделењу код г. Младена Поповића од уписаних 58 присутно било 21. Успех: веронаука доб<>р, рачун довољан, читање и писање добар , и повесница довољан. У-салашким школама заказан је био испит за 2/14. мај на Спасовдан после поднс, и то прво код госп. Косте Дражића. Од уписаних 12 било је на испиту 2. — 3 7 спех је у опште био довољан ; а код г. Стевана Перића нисам затекао — осим г. учитеља — ни једно дете. Тако је било и прошле године. Ова околност пружа основна повода сумњи, да се сне ово вољом самога г. учитља догодило, што — ако је истина — дотичном никако на дику служити не може. III. Забавиште. 0 заводу овом кога већином издржава „Просветна Задруга Српкиња", али као о срп. вероисповедном, које под надзор м. шк. управе спада, држим за дужност такођер извештај поднети. Завод овај постоји још од год. 1887/8., који је отворила, овдашња „Просв. Задруга Српкиња" на корист српске дечице, и труди се свим силама, да га уз добивану припомоћ српске правосл. црквене и полит. општине ст. бечејске одржи на оном ступњу напрегка, на коме овакови заводи данас стоје. Задруга је изнајмила за забавиште стан, који одговара законским прописима, снабдела са нужним намештајем и училима, и приставила оспособљену забавиљу, једном речи, уредила га је тако, да завод овај одговара у свему законским наређењима, како у спољним, тако и унутарњим односима, те је бојазан искључена, да му буди с које стране приговора бити може. Предавања се у њему држе сваки дан по 5 часова, од 9 —11 пре, и од 2 — 4 после подне, осим среде и суботе носле подне и недеље и празника. Течај у забавишту је отворен 1. авг. по рим., а завршен је јавним испитом на Иван-дан (6. јула по нов. кал.) За одморно време по решењу задружне скупштине служили су месеци јули у лето ијануар у зиму. Дечице је у њему бивало између 30 — 50. За наставу се плаћа 30 н. месечне школарине, но сиротиња је и од тога ослобођена. На срце би метнуо многоме родитељу, да децу своју — бар ону од 4 и 5 годин-а у забавиште шаље, јер нека буду уверени, да су тим дечици својој много помогли, једно, што су им школу омилили, а друго, што су децу за редовну школу у толико спремили, да ће им у овој посао врло лако ићи. Ово могу поеведочити сви они учитељи, који имају прилике, да децу из забавишта примају. —• Требало је само доћи на испит тих малиша, па би се сваки о истинитости ове тврдње потпуно уверио. Наравно, да је овоме много допринео труд и веш-