Školski list

- 134 —

скучимо га у опсегу нижих разрсда, не огранитавајмо му природни развитак ; јер то не само да нам за рукама ноћи не ће, већ ће се на самим нами и осветити као што нам се и свети. Или зар се то не зове освета, кад наставник највећи труд полаже за време четири односно шест годишњег образовања ученика, да свом позиву задоста учини и на иослетку види, да ништ урадио није, јер му васиитници у живот изашавши за одржање своје егзистенције апсолутно неспособни постадоше. Тумарају тамо — амо незнајући шта да почну јер им ништ за руком неиде, те на послетку место сами своје уређење да криве а они се огорче на цео свет и веле: „друштвена организација не ваља треба је оборити!" Данашње људско стање много је еклакантнији доказ за то, него да се речено опорећи може; а за узрок тога сматрам делимице н наставу која се стара само за, строго узевши основну, — и вишу школу изображавајући тако мањину а будућу компактну масу занемарује у најгорим годинама (од 13—16.) јој. Сваки испитивалац Физиологије људског жнвота мора признати, да човек ступајући у доба тако званог „швигарца"*) уједно и нову СФеру живота почиње која се разликује од дотадањег. Телесно је сада јак, душевно снажнији; сваки спољни надражај с реФлексом прима, па још ободрен са „нисам више ђ ак " и утицајем новог друштва му, постаје — по речима Еоиззеаи — као онај лав у кавсзу који и поред своје рутине на самога госу насрће. А то је сасвим и природно ; јер кад му душу не забављамо, кад се не старамо да му вегетативни живот којн је у том добу најбујнији, развићем духа ограничавамо, постепено у једначину довађамо: оно ће и у превази бити. Ми истина чинимо нешто, али не њему сходно што већ и из самог тог Факта видимо, да му је досадања настава у томе добу несносна те нађели само мало одушке, опире јој се. Посмотримо ли пак мало дубље психологију ученика основне и повторне школе, наставну цељ која би требала да је и Фактично наставно стање данас једне и друге, морамо му и за право дати што досад таки беше кад у живот изађе. Дете дошав у школу сходно физичном стању и душевно је мали. 0 душевној јасноћи ни разговора; у њему су само природне способности за, образовање духа. Према томе је и настава.**) Њена

*) Усљед данашњег развитка људства и раног утицаја љеговог на човека, ја смело називам већ ово доба, „доба швигарца."

**) Знано нек' је, да под „наставом" увек разумем и васситање и обратно ; јер по НегђагЈ-у и ја не могу замислити једно без другога.