Školski list

— 111 —

нове кбиге и листови. Летопис Матице Сраске уређује Милан Савић. Кљига 195. 1898. Свеска трећа. У Новоме Саду, штампарија срцске књижаре Браће. М. ГГоповића. 1898. — Цена 70 новч. —- стр 200. Књиге за народ издаје „Матица Српска - ' из задужбине Петра Коњевића: Свеска 78. Јектика, Сучија, туберкулоза и скрофулоза онис болести с напутком како да се бранимо за народ наиисао мр. Радивој СимоновиН. I. стр. 56. Свеска 79. — то исто II. стр. 52. Дена је свакој свесци 10 новчића. — На срце стављамо српском учитељству. да ове по здравље нашег народа врло потребне и веома корисне књиге, народу читају и међу народ шире. Школски Музеј у Веограду I. Извештај за 1896. 1897. и 1898. год. Саставио Д. Ј. Путниковић учитељ, управник Школског Музеја, Бооград, штампано у државној штампарији краљевинс Србијс 1898. стр. 12. Школска Вашта њено оснивање п уређење. Написао Филип Јерговић нроФесор. Цетиње к, ц. државна штампарија 1898. стр. 24.

и 3 ј а в а.*) „Школски Одјек" у 14. броју нод рубриком „Белешке", а под насловом „Партпзанство у новосадском учитељском срезу" усљед тога, што смо мн (ја и мој друг Чешљар) у једном нашем сиису и то нузгред навели, да смо нриметили, да је у новосадском учптељском срезу партизанство јако развијено, напао нас је, а нарочито мене потиисанога. Дабогме, да се једна написана реч може разно прочитати, па тако и те наше речи којима ни близу нисмо онако мислили, као што је „Шк. Одјек" схватио и донео. Међутим, пмали партизанства међу учптељима тог среза, ено су осим нас и у јавном лпсту „Бранику" пеки о томе рекли. По прочитању речене белешке у „Школ. Одјеку" паде ми на ум она прича: Казали црнцу да је црн, а он се ужасно наљутп. А кад су га запптали иашто се љути кад и јесте црн, а он им одговори : Па баш зато се и љутим, што ми говорите кад већ видите да сам црн. .Та у оном нападају „Школског Одјека" на мене, виднм црнчеву љутитост. Или ће браћа — или господа, како хоће — око „ПГкол. Одјека" рећи, да они не нрипадају пи једној партијп п да ппсу партизанп ? Видите, ја бпх волео то чути. Међутим, сама дела им другчије говоре. У осталом ја п сад изјављујем, да мп у оном спиеу пашем нисмо мислили браћи учитељпма новосадског среза, партизанство пребацити у оном смислу, како је то „Школ. Одјек" узео. Уједно изјављујем, да ја нисам ппсао онај чланак у 46. броју „Браника" којп „Школ. Одјек" спомиње, шта впше, кад сам га нрочитао ја сам га и у нечем осудио, јер се „прљаво рубље не пере на улици" и с иогледом на онај закључак учитељског збора, да се критика при затвореним вратима, т. ј. само у учитељском кругу води, тим пре сам могао осудити. На друга разглаголствија у поменутој белешци имам само то да нрпметим: да смо ми у ст. бечејском учитељском среском збору нашли у иотиуном смислу бриКу учитеље, , који су само корист школе и учитељства таЈ дан на уму имали, за чиме сам и сам вазда тежио п тежим. Толпко, тек нек се зна. У Госпођинци, 10. јуна 1898. Мита Пејић, учитељ.

*) За и8,јаву ову, уредништво не прима одговорноот ни у ком погледу. Уједно изјављује, да је иротпвно свакој личној полемицв; но како по обавештењу г. М Псјића, уредништво ,.Шк. О." није хтело ивјаву му штампати, ми сходно начелу: „ашИаћп' аИега рага". доносимо ову изјаву по молби г. М. Пејића, ради равнаша шире публике. Уред.