Školski list

— 19 —

тим пре одазвати љубављу љубави другога. Да би били у милости код деце, ваља да им најпре ми покажемо своју љубав, јер дете по свом недозрелом разуму не може познати љубав свога васпитача, ма ње одиста било. Љубав Спаситељева према омладини огледа се и у чудесима његовим међу којима, су највећа ускршење из мртвих њих тројице, и то др^га му Лазара, једнога младића из Најина, кога је он „матери његовој дао" (Лука 7, 15), и дванаестогодишње кћери Јаирове (Жука 8, 41). — У ономе царском званичнику из Капернаума (Јован 4, 46), којем је сина избавио из чељусти поуздане смрти, и у оцу онога дечка, што је имао духа нема (Марко 9, 17), истакао је он узоре најнежније очинске љубави, а у жени Хананејци, која му се молила да јој кћер исцели коју је ђаво здраво мучио (Матеј 15, 22), опет узор најнежније материнске милоште. У свима овим случајевима засведочио је он своју љубав и према омладини, а и према родитељима, који су по примеру његову децу своју љубили. — Родитељској љубави и каква она треба да је и према деци која греше, посвећује он најкрасније и најдирљивије параболе своје (види Лука 15, 12, и 11, 11—18). III. Мисли Спаситељеве о смирености, која је детету урођена, као правом разлогу да се оно воли. Што је Спаситељ децу удостојавао толике љубави, не треба приписивати никако њихову нејаку добу, него скромности и смирености, која им је од природе дата. Што се види прво отуд, што он децу проглашује за равну себи баш по овој душевној особини њиховој, а друго то излази и из природе ове смирености. А што се још види и из призора са богатим младићем, који је следовао одмах иза, благосиљања деце, а најзад и из самих речи божанскога пријатеља дечјег. За децу, о којој је реч овде и која су била мушка деца, те у вези и заједници са Христом, није се било бојати као за апостоле, будући да су још мала била, да ће у њих избити зле наклоности, те да ће се покидати веза њихова са Христом. Деца ова следујући природном нагону своме не затајаше своје право одређење и на њима се потврдила истинитост Тертулијанових речи: „да је човечја душа по себи хришћанска." Од куда допаде толика ерећа овим мал&шима, е се удостојише Христове љубави, и сувише његова