Školski list

- 90 —

кашње прелазе у праве умне болести. Данашњим даном веома многи страдају од болести душевних расположаја. Њих проузрокују разни погреси, екецеси у сФери чувствовања и поремећеност етичких чувства. У њих рачунамо : а) хииохондрију. Хипохондриста непрестано страхује за своје телесно здравље, због тога је вазда тужан и снужден; али, ако му ко иротивуречи или му страх држи за неоснован, одмах долази у узбуђење. Узроци хипохондрије обично су телесне природе; шуљеви, много седење, рђаво варење, затвор, болести слезине. Овим болесницима врло је корисно кретање на чистом ваздуху, занимање, умерен начин живота, разонођење, б) Меланхолија — сета. Меланхоличан је човек у себе повучен и индиФерентан је према свему, што се око њега догађа. Ноглед му је тужан, кожа суха, дисање тешко ; вазда уздише, тужи се, жали се на живот, пада у очајање и врло је наклоњен самоубиству. Узрок меланхолије налази се у нарави ; она је понајвише изоначеност меланхоличног темперамента, али ју проузрокују и болести доњих телесних органа. Меланхоличног треба разонођавати, веселити, радости му чинити, храбрити га надом; ваља га на пут и у друштво водити, дати му занимања. Између душевних болести које нападају вољу споменућемо неодређеност т. ј. слабост воље, усљед које човек није у стању ни за шта да се одлучи, јер му недостаје самопоуздања. Ова је болест мешовина блесавости и меланхолије. Код ових болесника је растројен живчани сустав те су због тога површни, повучени, све их потреса и од свега се плаше; на сваком кораку се страше несреће ; неповерљиви су и према најискренијим пријатељима; заседну, или легну не радећи ништа, већ гледају преда се а без да ишта мисле. У овом случају треба повратити јачину воље; такве болеснике строго треба надгледати, присиљавати их на рад и на истрајност. Поред тога их ваља храбрити и одушевљавати похвалама и наградама; ако и ово не помаже треба пробати карање и казнење. Но поред свега тога нада на излечење је врло слаба. Душевне болости се већином смрћу свршавају, која наступа усљед слабости, изнемоглости или капље. Најопасније су у првој години. Што се пре почињу лечити у толико се више и сигурније можемо надати оздрављењу.