Školski list
— 98 —
ШКОЛСКЕ ВЕСТИ. Двадесетпетогодишњица српске више девојачке школе у Новоме Саду одржагга је 8. јуна, трећи дан Духова о. г. Прослапа двадесетпетогодишњице изведена је реченога дапа скромно, али лепо и реченога завода достојно. Јубилеум је започет свечаним благодарењем у саборној цркви, при којем је понтиФицирао архимандрит Анатолије ЈлнковиИ уз саслужење свештенства енископског двора, а на хору су појали ученици велике гимназије. После тога одржана је свечаност у просторијама заводским, на којој је свечапи говор држао заслужни и вредни управитељ те школе г. Аркадије Варађанин. Овом приликом предат је поклон г. Варађанину и гђци Милеви Симићевој, — сребрни дивит — као 25-годишњим трудбеницима на том заводу. Поклон је од црквене општине новосадске. После подне је у градском стрелишту одржана забава. Сутра дап је одслужен парастос умрлим добротворима, наставницима и ученицама ове школе. Началствовао је ирота Милан 7 1нрнИ. — На забави је било много гостију из места и са стране, а заступљени су били и наши нросветни заводи. Ваљаној расадници нросвете међу нашим женским подмлатком желимо да и на даље VI\ ? а4, еге.чса!, Погеа(,! Универзитет краља Александра. Комисија којој је поверено снремање и израда нројекта и закона о нреобраћању Велике Школе у Бограду у унпверзитет, имала је у времену од 16. марта па до 18. маја осам састанака. На овим саетанцима су се чланови објашњавалп и одлучивали о начелпим питањима. Према томе одлучено је, у споразуму с нарочитим изасланетвом од стране .стручних богослова, да ее при унпверзитету оснуЈе и богословски Факултет, ван овога још философски , правнички, медицински и технички. Извештај дра Богдана Гаг.риловића о слободној настави, примљен је од комисије и закључено је, да се начела о слободи паетаве и учења, наведена у том извештају, унесу у закон приликом претреса закона о универзитету у појединостима. Из руског школства. Руска влада настојава, да се у народним школама што више предузима пољоделство и господарство. Према томе настоји се, да уз сваку школу буде земље коју би учитељ обделавао. Херсопски гувернер је издао указ гледе казнења, у истоме се строго забрањује клечање , које се не сме сматрати за казну, већ за знак нонизности наше пред Богом. Наредбом министра просвете увешће се у сеоске и грађанске школе два нова предмета и то познавање елемената медицине и грађанских закона. Осим тога у Русији се иде за тим, да ученици нри излетима у околицу, добију босплатан нодвоз на државним и нриватним железницама. — У последње време обраћа се у Русији нарочита пажња на васнитање сеоских девојака, да би их што боље спремили за домаћице, мајке и раднице. Ради тога отварају се многе школе. У овом погледу стичу велике заслуге: свештенство на челу с енисконима, народни учитељи и женска друштва. Особито ое истакао на овом пољу полтавски епископ Иларнјон. Сам Дар Никола нризнавајући му заслуге, управиојенањега сљедеће писмо : „Добро васпитање сеоскога женскиња. за породични живот вазда сам сматрао за једну од главних задаћа основне наставе. Биће велика корист за народни живот, кад будуће жене и мајке унесу из школе у своју породицу чврста начеда вере и наравстввности, навику на рад и ред^