Školski list

155

убедљив говор Др. Август Содиан о користи виших народних школа. Пошто су стручни људи проучили те школе у Данокој, отворе се године 1868. гри таке школе и у Шведској. За оснивање ових школа постојале су школске задруге. Овом задругом управљао је одбор од пет лица, који се старао за све што је једној таквој школи потребно. Школска задруга гарантује за средства за одржање те школе. Средства за одржање више народне школе на неко извесно време преузима провинцијална скупштина и земљоделска задруга. Сад се искупе чланови школске власти, који се бирају из чланова школске задруге, провинцијалне скупштине и земљоделске задруге. Ови бирају учитеља, који је душа таквој школи. Ове школе се не намештају у великим варошима, него по селима. Цељ је овим школама, да у одрасле младиће усаде праву богобојажљивост, даље љубав к домовини. за тим да се упознају са правима и дужностима Шведских грађана, да се упознају са свим оним, што ће им доцније од преке потребе бити, како би и себи, држави и друштву људском од корирти били. Настава у тим пхколама треба да је озбиљна, проста и лако схватљива, она треба да оштри ум, да оживљава моћ мишљења, да загрева срце, да изображава карактер, она треба од младића да направи ваљаног раденика и искусног човека, и напредног држављанина. За учитеље се каже: „Треба да су стручњачки изображени у оном предмету који предају." Школа није ту за учитеља, него учитељ за школу. Учитељ се не бира доживотно, само на неко извесно време. Тиме је учитељ бајаги обвезан, да све ради онако, како би што дуже време остао на свом месту. Такав један учитељ има 3000 круна плате без пензије. У те школе се ученици примају само кад наврше 18. годину, а не пређу 25. годину. Школарина износи 80 до 20 круна. Женске плаћају мање, јер за њих траје курс од 1. маја до 1. августа. Осим школарине даје држава на издржавање такве школе 2000 круна, земљорадничка задруга 1000 круна, и провинцијална скупштина 1000 круна. Ма да држава толико прилаже на ове школе, ипак она нема никаква надзорна права на тим школама. Школе су те отворене за сваког, ко у њих хоће да иде. Младићи нису приморани да похађају ове школе; они долазе од своје воље. Због тога у тим школама нема пријамног испита нити завршног испита, па ни сведочанства. На свршетку школске године држе се велике свечаности, на којима участвују људи и жене из свију слојева становништва.