Školski list

— 173 —

карцем! Старим се душманима жена, коеа јежи на глатш од гаке помисли! Бадава, женско је питање данас не само питање моде, већ је и питање знаности ! То увиђају ски, па се зато и задубише у то питање — те га дробе на све краје, и рашчлањују у све могуће дјелове и дјепиће. И психологија и Физиологија и социјалдемокрација, и антропологија и све могуће знаности расправљају о њему. ПроФеспр Патрик у својој „Психологији жене" испитује неке резултате новијих антрополишких истраживања, која, се односе особито на психологију жене, желећи тиме да разјасни опћенити утјецај ових знанствених посљедака на ријешење женскога питања. Нема сумње, да ни најгорљивији заточник равноправности жена не може тајити, да уепјех и трајност женске реФорме овиси о том, да ли међу физичним и душевним устројем жене и међу новим дужностима, које се жени у новом јој положају налажу, постоји или не постоји каква разлика. Но, вели проФ. Патрик, ако би се данас знанствено и доказала интелектуална и Физична слабоћа жене, ипак се то ни по што не може сматрати знаменитим разлогом, да се жени ускрате политичке и одгојне предности, за којима она тежи. Ако се ова неспособност код жене заиста ематра посљедицом њеног нижега положаја, у којем се она све до данас налази, онда има тим више разлога, да се начини обрат у том положају. Али женама се мора савјетовати, да се новим дужностима подвргавају само мало по мало, јер би нрекомјерно напрезање недостатних сила могло данас женском пптању само шкодити, а противницима те реФорме у руке дати ново оружје. Теорије, по којим се тумаче појаве женског организма, врло еу различите, Још у Аристотелево вријеме сматрала се жена „слабим полом" — данас је то стара предрасуда! Жена је јака, ако хоће да буде јака — жена је добра и умна, ако хоће да буде добра и умна. И све то она може да буде, и ако не така у великом мјесту, онда бар у малом — бар у оном свјету — што је дом њен, кућа њена. Нека се занима и за спољашњи свијет и за велика питања друштва људскога, нека их разумије у толико, у колико јој је по том разумјети војна свога. Њему мора да је „музом" која га потиче на заносна дјела, њему мора да је богињом, која му чува свету ватру родољубља у јуначким грудима! Њему мора да буде филозофом у борби и прегоревању.