Školski list
— 166 —
учитељ у шкоди може успешно изображавати и ваокнтавати сам» тада, када познаје природне законе и ако их онако дословце врши, како његов рад не би противан био ни монолошкој ни дијалошкој методи. Код разних учитеља има и разних метода. Тако нпр. кад учитељ само показује деди, зове се дидактичан, ако учитељ наставно градиво предаје а ђаци слушају, зове се акроаматичан, ако учитељ тако предаје, да ђаци одмах утубе, зове се мнемоничан начин, ако учитељ ђацима ставља питања, а на питања деца одговарају, то је катихетичан начин, а има опет, где учитељи само задају, а деца уче оно што им је задато, то је хајристичан, а ако ђаци сами уче себе (или свако за себе), то је аутодидактичан начин. Сви овде наведени начини, не употребљују се подједнако т. ј. сви учитељи, нити се држе свих тих начина, нити сви употребљују један једини начин. Учитељ, који предаје наставу ђацима као предмет т. ј. учитељ који зна како треба изнети предмет наставе пред ђацима, такав учитељ влада природним радом у школи, такав учитељ разуме свој метод. Непрактични учитељи већином се служе монотоним методом. Практичан пак учигељ, или предаје наставно градиво разумљиво, дечијем уму схватљиво, или стављеним питањима развија ум, мишљење и утврђује наставно градиво прогресивно, т. ј. учитељ развија, а ученик казује, ствара, продуцира, или: и предаје и развија и пита. Начин, којим учитељ само предаје, зове се монолошки а начин којим учитељ пита и задаје, а ђак казује, ствара (продуцира), зове се дијалошки. Не ваља сувише предавати, а мало питати. Не ваља ни ако учитељ сувише пита, а мало предаје. Овде се мора наћи средина, а ту средину ће најбоље одредити искуство, јер оно је водилац у сваком подузећу. Искуством се долази до усавршене вештине, а вешт је у свом методу онај, који чита, труди се да сувременом знавву, напредном духу следи и настојава да своЈе знање прошири и попуни. Греше они учитељи, који не радо читају оно, што им је преко нужно за употребу у школи и што би требало, нпр. као новост да заведу у настави. — Прва и најбитнија потреба је сваком учитељу настојати, да до добрих и најбољих дидактичко методичких, педагошко психологичких књига дође, да исте чешће прочитава, есенцију за себе стално присвоји и по утврђеном знању, по уметности својој, дијалошким методом ради у школи. Истина је, да се у свима разредима осн. школе не сме, и не може једним те