Školski list

— 20 —

новије доба и саопштићемо назоре неких главнијих људи о религији односно васпитању у религијозном духу. Ђашингтон и ако грубо, али врло добро карактерише невернике овим речима: Оваки који тежи, да уништи религију у једном народу или је луда или зликовац, или обоје у један мах. Велики педагог Песталоци учи нас говорећи: „Вог је ближи деци и од самих родитеља, с тога децу треба још из ране младости упознавати с Богом, јер само вера у Бога утврђује и освећује оне везе, коЈе везују дете за родитеље, а поданике за владара". Чувени Виктор Иго, једном се на народној скупштини овако изразио о верском васпитању: „Васиитање у религијозном духу, данас нам је потребније но икада .... јер што год човск више напредује, у толико више треба да верује". 1880. године у писму једном управљеном на гроФа Молтке-а, мољаше га неко, да поради код цара, да се у немачкој војска смањи. Одговор старог генерала на поменуто писмо, бејаше овај: „Не зависи то од воље владара и владе. Сретније и боље околности тек ће тада наступити, када сви народи дођу до тог убеђења, да је и најповољнији рат највећа несрећа за народ и државу. Ово убеђење не може произвести ни један цар, јер оно зависи једино од бољег и религијознијег васпитања народног." Шта је религија? — Религија је савез, узајамни одношај између Бога и човека, који се маниФестује — вером у Бога, у надчулни свет, бесмртност душе; узајамним опћењем Бога с човеком, и то од стране Божје у указивању натприродне помоћи људма, а од страле људи у моралном животу прилагођеном вољи божјој и у култу. Религија је прирођена особина сваког поЈединца, те је према томе она опшге својство свих племена и народа — човечанства. ТСао и свака друга особина људска, религија се не јавља у човеку као савршено чувствовање, него се она мора целисходним васпитним начином раовијати у души човечјој. И ако се држи, да религија спада строго у СФеру чувствовања — ипак то у самој ствари није тако. Цело биће човечје носи на себи тип религијозни, те се религија не може сматрати просто за неку оделиту способност или снагу душе човечје, већ за општу особину, опште својство целокупне, духовно-наравствене природе човечје а тиме се само и даје тумачити, силна и неограничена тежња човечја — за својим прототипом — Богом. Човек се дакле већ по својој природи никако не може задо-