Školski list

141

је у вис и рече: „ Ја ћу распарати подвезицу, па ћу дати свакој пола памука и нека је обадвијема право!" Али оад стаде Љубицу врисак и плач, те се једва кроз сузе могло разабрати нека се подвезица не пара, радије нека је Евица има, него да се распара; док је Евица опет плакала и викала, да је право нека се само дијели бар памук! „Ево ти Љубице твоје подвезице, — а с Евицом ћу ја обрачунати! рече на то учитељица, која није више сумњала, чија је подвезица; а богиња Тегшв се је славодобитно насмијешила, што је и овом згодом било по њеној вољи. Из патриотизма. Мајушна Милица је нацртала контуре од своје домовине... Како јој ручица још није вјешта, прешла је на многим мјестима преко међа на што је учитељица упозори. „Бар нека је за домовину добро!" рече. „А за што ?" „Јер Је онда већа!" дода весело Милица. Први пут У позоришту. У варошицу Н. дошли су путнички глумци па ће да намјесте дивна кола боголике Теспе, и да се продуцирају на даскама, што значе свијет. Сва се варошица листом дигла на ноге јуначке, па ће и малога Јанка да поведу. Тешко се је изгледала бајна вечер, кад ће да се даде „МЈсЈвшпег ш§1^8 с1геат" од Зћакезреага у пријеводу: „боттегпасћМгашп" с особитим обзиром на интермецо. Е па добро! Ићи ћемо... Добри тата узе Јанка на руке, па хајд .. У свечаној дворани било је свитета као мрава — глава до главе — кад је тата унишао, мораде Јанка скинути с руке, јер се је ваљало изруковати са свима и тако га је сретно уза се заборавио. А Јанко? Нос му је допирао једва до половице једнога дрвеног зида, а мјеста бијаше једва толико, да је десним ухом и лијевим ножним палцем могао мицати, али је он био ипак у дну душе блажен и задовољан при чаробној помисли: „Ето дакле ти си сада у позоришту." Горе над нама бијаше неки обруч а на њему намјештене свијеће, а мој се Јанко побожно у то загледао с несумњивим увјерењем, да је то за цијело она велика знаменитост, ради које се је ето толики свијет искупио, а кад је послије настао свечани мир у толикој свјетини — те се је само чуо неки разговор — па онда пљесак и бубањ и свирка — Јанко је још све једнако мислио, да све то бива за љубав оном обручу са свијећама. Истом касније, кад је опазио, како му добри ћако непомично гледа у средину дворане и како ни то ниЈе чуо, гдје га његов Јанко заносно запиткује: „Је ли, како је то лијепо {?"