Školski list

свести о задатку људскога живота, то је опћи задатак образовања и васпитања људи и најнижег положаја и стања." Најглавнији задатак васпитачев јесте: „организам човечији у суштини својој упознати, опшге истике као светиљке у тами живота упознати, исте у посебним приликама по потреби применити гактом и начином психолошким и многогодишњим искуством и вежбањем присвојеним, — а поврх свега решити преважно питање: како да се имају развијати и неговати прирођене снаге нарави човечије." „Нема на свету позива, који би захтевао темељнијег познавања природе човечије с једне и веће извежбаности и окретности у раду исте," но позив учитељски и наставнички. Самовољно смишљеним начином утицати на развијање дечије са стране одраслих, још не значи васпитавати исту; право васпитање и образовање човека састоји се у неку руку у простом суделовању са стране васпитача при буђењу и нези разних особина и снага, које су детету већ урођене. Васпитање је слично вештини каква баштована. Гле, он се у самој суштинм не додаје и не чини нишга, да биљка расте и цвета. — Не раствара баштован жиле у биљке, да исте увлаче у себе храну из земље. Он ти само полива суху земљу, да жиле не долаое са земљом, као оно са каменом у додир; он ти само одводи ненотребну и по биљку шкодљиву воду; он ти само пазн, да какова снољашња сила не повреди жиле, стабло или грање у биљке, или да се одређење саме природо не поремети, на основу чега ће сви делови у биљке, упоредо развијаЈући се један поред другога, ујемчити и обезбедити успевање биљке. — То исто чини и васпитач. Не може он никакове нове снаге или способности дати човеку, или тој снази и способности живота подарити; он ваља само да пази, да не би какова спољашња неприлика пореметила или зауставила природни ток развијања у човеку; он се има старати, да се свака снага и способност нарави човечије по законима природним у непрекидној вези и току непрестано, хармонично развија." Као облике и ступњеве, у коЈима бива ово природно развијање нарави људске, Песталоције наводи осећање, мишљење и рад, или другим речима: срце, дух и руку. Први развитак човечијег духовног живота јавља се у изразима осећаја. „Први знак унутрашњег живота код детета јесте његов анђеоски оемејак; то је израз унутрашњега задовољства, то је први знак упознавања љубави, којег познавања клица дубоко је скривена у детету." „Љубав подиже унраво битно нашу природу до човечности'"