Školski list

— и

Два васпитна Фактора постоје, који у великој мери утичу на васпитање људско: породица и школа. Већ је Песталоци упознао ваљаност породице, као васпитног Фактора, стога се и обратио био с почетка у првоме реду матерама детињим. Дитес је концентрисао тако рећи сав рад свој једино на развитак народне школе. Општа, слободна и независна народна школа, како ју је Песталоци замишљао, јесте само идеал, од чијег остварења смо још веома далеко. Потпуно је слободна, није она потчињена ни државним назорима и намерама, ни црквеном уређењу и схваћању, а тако исто не стоји она у служби ни које ФилосоФСке школе и струје, она је потпуно независна и самостална. Задатак педагогике је у погледу народне школе, да прикупља и прибира са свих поља човечијег знања и умења градива ради наставе и вежбања; но што није пријемљиво за децу, што душа детиња не може да схвати и прими у себе, па све ако је то какова ма и највиша истина, томе нема места у наставном градиву за народне школе. Народне школе не образују будуће земљоделце, занатлије, трговце итд., већ оне развијају у деци оне способности и снаге, које ће послужити као чврста подлога за сваки позив у животу. Ученици народних школа су још млади за стручно образовање, и нико не може рећи већ у напред, што ће од њих доцније бити. Али то се ипак за извесно зна, да они ваља људи да буду, и да то буду, да се тако развију, томе и јесте то доба најподесније. Један од првих и највиших задатака у држави јесте, да се она постара за издржавање и успостављање школа ; унутрашња организација и уређење школско, одређење начина и пута наставног у школама спада у делокруг стручних људи, педагога, а не државе. Дитес, који тако високо цени ваљаност народних школа, не мање увидео је и знао је схватити и превелику, одсутну ваљаност учитеља народних школа. Стога и захтева, да учитељ ваља да најтачније и најподробније упозна живот душе детиње, те обогаћен знањем са највећом вољом и љубављу ваља да поради на васцитању поверене му невине деце, тога највећега блага једног народа. Повесница педагогике тешко да нам може показати још којега, тако одлучна поборника за слободу независност учитељског сталежа, какови беше Дитес, али који беше уједно и строг муж у погледу захтевања што потпунијег и темељнијег образовања будућих учитељских нараштаја.*) *) Уредииштво овога листа дужно је ивјавити, да оно и :*ко у многоме цеии недапошке назоре Дитеоове, ипак се не слаже с њима у свему. Ур.