Školski list

— 106 -

СЛИКЕ ИЗ ШКОЛЕ. Пи-ше Јелица БеловиЂ-Бернадзиновска. Барзив. Мала Нада бијаше врло расејано чељаде. Онај вијенац од злата око њезине главице вавда је стајао очитом тежњом у више СФере — никад јој пригладита косица! Никад мисли на окупу, никад ! Из тога родиле се често тешке неприлике. Погрешке иадале јој као киша из устију и из иера. Кад ју видјех онако застиђену и скрушену при таким случајевииа, вазда би ме сјетила на ону очарану краљицу, којој, кад би говорила — код сваке риЈечи искочи крастава жаба из устију. И Нада бијаше така краљица са вијенцем од накострушена злата око главе. Чујте само што је једном у својој задаћи нанисала: „Драга пријатељице! Ох — Увијек, увијек ћу те вјерно и тонло држати у сметишгу свога срца (у мјесто светилишту') А други пут опет: „Марија Антоанета умрије на свратишту... (мјесто стрчетишту.)" Што смо је корили, опомињали — залуда! Је ли се икад поправила — не знам. У њезиној крви бијаше обилна гоза талијанског ,,с1о1се ?аг шепЈе"; али њезина „рарШопе (1п 1о§18' ; (машта) бијаше уз то и пуна тако зване њемачке „СгегаШПоћкеИ;" ; која је смјеса сентименталности, сањарија, Флегме и материјалне насладе. На бијелом чеоцу између обрвица бијаше императорски један набор — знак — да је Нада била тврде главице и своје вољице. Многи ју држаху и за прерано дозрелу кевицу. Тек она то није била. Њезина привидна дозрелост није имала дубље корење, већ бијаше само њен крабуљни костим откан из искустава других, из лектире и посматрања околиша. Тек она је тај костим крај све накострешене ауреоле носила с неком грандезом и очитом дјетињом радости: преобући се у „велику" — и пренијети се у мишљење великих. Зар то није било право стециште (или како ]е она једаред написала „специште") контраста, та мала кевица Нада?" (Свршиће се.)