Školski list

— 189 —

које у животу познам и познавах. Па што ? Нађох збиља да је женских мање нервозних било, него мушкараца ! Но то им не служи на част. Биле су то даме, које су своју директорску службу врло комотно скратиле. Нашле су си моћне конекси^е, пријатеље, заштигнике, па се под њиховом Фирмом лијепо мирно без бриге директоровале. Нико им се није усудио приговорити, бојећи се онога , а ако је и тко кадикад коју и пробијелиО, тај је одмах од онога добио по зубима. Ето те даме или та господа, (не велим наиме, да и господа директори не умију себи наћи заштитника), живјела су угодно и нијесу били нервозни, али какове су им биле школе и какови ученици, то свако може замислити. Нервозност долази од прекомјерна рада и шкоди вазда више онај особи, који је директор или директриса, него што шкоди заводу њиховом. Сад, што се тиче овога „заштитника," то је заиста мучна ствар ; директриса, коЈа је мање подузетна, а уз то скромна, ревна и чедна, не долази у кавану, на куглану и т. ј. не састаје се привагно са поглаварима школе тако лако ко мушкарац директор. Она се у опће не састаЈе са том великом дасподом, они к њој не долазе, а ако ју к себи зову, то њој опето служи на част. Она само тихо и ревно ради, гради, а често и не слути, да други око ње дотле разграђују. Дакако, ова врста директриса не схваћа свој позив олако, комотно и за то не живи мирно и без бриге. Али баш за то, јер има посла и бриге, нема када за забаве и за примање визита, нема када да се одмори, забави и постаје тако нервозна. Ш. Што се партајичности тиче, не узимам жене у обрану, али реците ми зар на заводу, на ком службују саме учитељице младе и старе, лијепе и мање лијепе, љубазне и озбиљне, може ли ту директор мушкарац, па био и стар и ожењен, остати непартајичан или бар мање партајичан, него какова директриса?! IV. На заводу женском главни је предмет ручни рад. Сад како ће тај ручни рад контролисати мушкарац директор ? Познавах учитељица ручног рада свакојаких. Једне су код куће изван школских сатова по ваздан кројиле, везле, започињале, подцртавале ручне радове својих ученица, а друге су само шетале. Ове, које су шетале, ступиле би у школску зграду, тек када би чуле, да већ звони. Ако сретну на ходнику кога, онда буде и пола девет или пола три сата, док се оне појаве међу децом. Сад се тек носе и дијеле радови, прегледалице, ђерђеФИ, а око стола чека једно 10 —1*5 ученица, са радовима, које треба кројити, започети, показати. Учитељица их ошине оком и изабере једну (ону из најотменије куће) па јој стане почињати, а оне друге отјера на мјесто. Тако ради сваки пут. А резулТ&т је овај : Од свих ученица те школе 15 не ради никако, јер учитељица није започела рад и није га показала како треба, 15 не ради, јер не воли радити,