Školski list

КУМАНИ: Софија Замуровићева. СОМБОР: Олга Павловнћева. МОЛ: Зорка Моротванска. СТАРЖ БЕЧЕЈ: Милана МиловановаНОВИ САД: Катица Максимовићева. Михајловић. ПАНЧЕВО (Вршачки срез); Софија СТАРИ ФУТОГ: Данида МарковићРадо .јчићка рођ. Дамјановић. Кристић. ПЕРЛЕЗ (Вршачки срез); Ђула (Јул- ТУРИЈА: Видосава Јојкић-Вучерић. ка) Бирилова. ЧАКОВО: Софија Јовановићева. 1 СЕНТОМАП1: Даринка Сремчевићева.

ЧИТУЉА. 13. (26.) јануара о. г. умро је у Мохачу Гавра Бољарић, иротопрезвитер. Био је прво учитељ и катнхета у Кечкемету, затим дуго година катихета на гимназији у Сарајеву а од 1894. године као мохачки прота и — по обичају у тој дијецези - срески школски надзорник. Он је у у друштву са Тајшановићем ставио у ноте читаво наше црквено појање и издао то у 15 свезака. Вечан му спомен ! 27. јануара (7. фебруара) о. г. умро је у Сомбору после дугог, тешког боловања Јован (Јоза) ПоповиЋ, професор ерпске учитељске школе сомборске у миру, бввши професор и управитељ српске више девојачке школе у Панчеву, 1896 — 1898. год. заменик школског референта за епархије Темишварску и Вршачку. Оставио је иза- себе ојађену, сироту удовицу са двоје незбринуте деце, и — богату књижницу. Био је прави патннк школскп и свако, ко га је нознавао, рекао је наглашено: Бог да му души прости! 7. фебруара о. г. умро је код своје кћери у Руми Авакум Стајић, протопрезвитер митровачки и дугогодишњи месни школски управитељ срп«ких народних школа митровачкпх. Лахка му црна зеиљица!

ПРОСВЕТНИ ДОБРОТВОРИ. Ката Агораста-Добран-Гал. 14. новембра 1899. оплакал4 су Лукаревци, а оплакао је и Темишвар супругу чувеног румунског родољуба, бившег великог жупана, члана горњег дома, Гала. Грдан иметак, по свима жупанпјама славонским и јужноугарским, вредан преко једног милијуна кр)'на, стечен српском муком, остао је био њеном другом мужу, несрбину. Мп смо је тим више оплакали што је она била добра душа, нрава мати лукаревачкој сиротињи, особито сиротим учатељима тамошњим и што смо били извештепи, да је сав њен иметак завештан на добротворне цељи, на потиомагање школе а учитеља — али тако, да онај ужива и поближе одређује намену, који преживи. А какова ће то намена бити, то сжо видели већ и из по-

1 Молим да ми се исиравци и иромене одмах иријаве. — 101 —

Ђ. П.