Školski list

вредна помоћ. Жз тога се види, како је његов ум и његово срце говорило; а то све јесно доказује, колико је љубио и колико иислио о свом милом народу и његовом напретку. У млађе доба куповао је сваку српску књигу н потпомагао свако књажевно и просветно подузеће, те је отуда сабрао врло лепу библиотеку, коју је још пре смрти предао Матици Српској. Нека је слава Ђокп Радаку ! Вечан му спомен ! (Шенсни Свет), о<-»>о Љубомир Р. Крсмановик Велики родољуб српски Љубомир Р. Крсмановић у Сарајеву прославио је 14. фебруара о. г. педесетогодишњицу свога живота. Он је своју добру вољу и хумани осјећај, да ближњега потиомогне, издигао на стеиен начела и дужности и тиме се вазда руководио. „Бог је добри мени дао и помагао... зашто ја да по могућству и свом знању свога ближњега не помогнем?" Стојећи на том становишту, он је стално помагао поједине људе и установе. У Биограду и Сарајеву, у Загребу и Котору, у Врчком и Карловцима, у Скопљу и Мостару и свуда, гдје има Срба — има људи, који се са благодарношћу сјећају имена Љубе Крсмановића. У почетку их је било мало; али кроз ових двадесет и тридесет година тај се број стално множио и ишао на више. А Љубомир Крсмановић је за све вријеме стално једну исту ствар понављао и никад му није било непријатно — он је отварао своју руку да помогне сиротне ђаке, шегрте, помоћнике, занатлије, трговце и установе. Његова, дакле, потпора није била ограничена само на појединце, она се простирала и на многобројна разноврсна друштва и установе. Оснива се и диже нова школа; оснива се негдје црквени или школски фонд, библиотека или читаоница, гимнастичко или пјевачко друштво; треба ли помоћи установе дома за сиротну или напуштену дјецу, за слијепу и глуву дјецу или нахотчад — све то редом обилато помаже и подржава пријатељска и даровна рука Љубомира Крсмановића, па било то у Босни или Србији, у Славонији или Маћедонији, Војводини или Херцеговини. Многа књига родољубива или научна има да благодари његовој доброј вољи. Својим личним утјецајем, својом материјалном потпором он је постигао врло много за културни и просвјетни напредак свога народа: он је помагао да Српство добије достојан број одушевљених радника на свима пољима и областима културнога рада. У српском друштву доста је појединаца —• љекара, адвоката, судија, професора, учитеља, свештеника, занатлија, трговаца, који често изговарају једну ријеч: благодарност Љубо— 105 —