Školski list

Жарко Станић темељ своме општем образовању иоложио и који за сада аисорбира велик део дохотка клирикалног фонда не дајући учитељским ни другим школама да се по потреби развијају, а стојећи при свему томе у критичном положају, да се у недосгатку још богатијих извора, неће моћи према духу времена и према потребама развијати. Остао тај тестаменат, какав је, а изменуо се — јасно је да је Ана Станићка родољубива и племенита била, а и да ће син њен са тим иметком такр расположити, како и аманету љегове матере и веговом родољубивом срцу одговара. Ђорђе Радак. 18. (31.) јануара о. г. око 10 сати у вече испустио је у В. Киквнди своју племениту душу заслужни Србин, велик родољуб, адвокат и приврдник, Ћока Радак у својој 83. години живота. У бурној 1848 — 9. години истакао се још као млад човек и правник пожунски у првим редовима нар. покрета за право и једнакост српског народа у овим земљама са пок. др. Светозаром Милетићем, бароном Јов. Жнвковићем и другима; учествовао је па оној знаменитој Мајској скупштини карловачкој 1848. год., био одборник народног покрета и вршио у њему многе тајне мисије. Његовим одушевљеннм говором у Вел. Кнкннди за.народно право од другог дана Ускрса 1«48. г. разбуктао је народне осећаје у тој мерп, да се тамо зажегла прва варнпда народног устанка, која се отуда разлила по целом овостраном Српству из тих година, И после тих бурних дана играо је пок. Ђока Радак знатну улогу у животу и раду народном, особито у доба Војводине српске као чиновник, а доцније у Двштрикту в.-кикиндском као сенатор и члан представништва. Свагда је и свуда је терао и истеривао правду н штитио чистоту јавног рада и иоштења и за то је често долазио у сукоб са властима и власиицима, па и својим личним пријатељима и отуда је стицао непријатеља, па често н гоњења. Али, да је његово срце куцало за добро и напредак свога народа, показује најбоље његова оставина, коју је дао у својој последњој вољи од 1903. и допупом од 1904. г. у којој је све своје, трудом и муком стечено имање од неких 250.000 круна, изузев 20.000, што је наменуо својој родбини, све остало оставио на народне цели, јер нпје имао од срца порода. Он се у својој оставини сетио скоро свију народних потреба, које данас штите народне интересе. Тако је оставио 40.000 К на потпору удадбеница Срба занатлија, а 40.000 К на потпору удадбеница српских православних свештеника у Далмацији, 40.000 К на народне ђачке штипендије, 40.000 на српски учит. конвикт у Новом Саду, који ће биги дужан, да од прихода пстог доживотно издаје по 1200 К његовим рођакама; 40.000 К на градњу здања за срп. учитељичку школу у В. Кикинди, ако би се тамо преселила; ако не, да се приход истог употреби на просветне цели; 20.000 К на књижевне потребе Матице Српске; а 5000 К да се даје бескаматно на пет земљорадничких задруга у В. Кикиади као при— 104 —