Školski list

- 114 -

вода оставити. омогући то издавањем акција, т. ј. постепеним стварањем акциоиог друштва. — Шта би све јака учитељска новчана задруга могла урадити — нека иослужи само овај један пример. Школски савет нема потребног капитала за издавање честитих уџбеника, а неће га по свој прилици ни моћи набавити. Издаће се дакле књиге „на добит", па. тек кад се нешто резерве скупи, издаваће се друге, које се неће моћи наплатити — па тек на послетку ће се моћи мислити на поправљање уџбеника набављањем бар неког броја клишеја и т. д. А учила, та ћејош дуже чекати. Међутим би јаки учитељски новчани завод могао то све на једанпут извести — а такоме би и Школски савет могао дати „монопол", јер би се од добитка што посредно, што и непосредно ипак школа користила. — Сада међутим то питање избија на површину, јесмо ли се ми вољни сви окупити око наших постојећих учитељских установа, ујединити се на тај начин и унапредити те установе, колико до нас стоји. Јер ако смо ми неспособни ујединити се око појединих установа и подићи их, не може имати смисла оно наше идеално уједињење, за којим ево четрдесет година тежи наше учитељство. А да и може имати — нема смисла замислити нешто идеално, па пошто то тако не иде, не чинити ништа. Скупштине Српске банке јесу свесрпски зборови, где се људи из разних крајева састају и о својим приликама поразговарају. Говори се ту и о пословима Српске банке, али на приватним састанцима и о другим економским, културним па и политичким приликама. Да се у ту сврху хтело друштво основати, сигурно не би ишло, али кад се људи због једне ствари састану, ко им може кратити, да се по кафанама и приватним кућама и о другим разним тегобама својима посаветују. Долази скупштина учитељске новчане задруге — прва проба — видећемо ко како схваћа интерес свога сталежа! 5.) Статистика. Срби православви у Тезшшварској диједези плаћају свега на једап милијун и шест стотина хиљада круна директног државног цореза, што износи десет круна на душу- Осим тога плаћају ввше него трећину од те своте (шест стотнна и седамдесет хиљада К) за трошкове политичких опћина и још преко двеста педесет хиљада круна за трошкове дрквених опћина (свештеника, учптеља и др.) Остали се трошак из дохотка опћпнског и односно дрквеноопћинског иметка и односно завештања, заклаца и т. д. покрива. Ирема томе тколски прирез, који Срби иравославпи у тој дијецези плаћају, не износп впше од 10?^ према државном порезу. Но пошто у томе прирезу баш неке најбогатнје опћпне не п«ртнципирају (Арад, Башахид, В. Кикинда, Врањево, Карлово, Кумапи, Мокрвп, Тиса-Хиђош, и т. д.), то оно 150 хиљада круна школског нриреза плаћају они, који нп потпун један мплијун круна директног државног пореза не плаћају према којима дакле износи више него 15$?. Пошто пак трошкове око школа свака поједина опћина засебво сноси, то је нодела у појединостима још друкчија тако да Дињаш, Нови Сентиван и Срн. Пардањ плаћају преко 45% само школског приреза, исто тако Ђир, Иванда и наводао и Турска Кањижа преко З3. 33 %, а Срп. Кларија, Срп. Црња и Црна Бара преко