Školski list

2о% и т. д Начело иашвх автономнпх уредаба, да се терет има са штедњом спромаганпје клаее разрезивати, овде се никако не може ресиектовати, што се још боље впди ако узмемо у обзир и парохијал — и опћински намет, к оји на многим местима и преко 100% износи. По том су највише оптерећене следеће опћине: Дињаш, Ђир, Иванда, Оросламош и Црна Бара, које плаћају прзко 125% којекаквога намета, затпм: Батања. Бега-Сенђурађ, Гад. Краљевац, Лукаревац, Мехала, Новп Сентиван, Петровосело, Сарквола, 0. В. Семиклуш, С. Пардањ, Станчево и Толвадија, које преко 100% намета плаћају, уз њих: Бока, М. Бечкерек, Наћфала, С. Арадац, С. Кларија, Фењ и Чаково, које преко 90% плаћају и на послетку : Арадгај, B. Бечкерек, Деска, Кеча, Ман. Сенђурађ, Парац, Рудна, Сприг, Сока, Срп. Чеиеј, Хрњаково и Чока, које преко 75% намета плаћају што политичној пгто црквеној опћппи. Тих 37 опћина представљају 400 хиљада круна директног државног пореза, па пошто њихов школски прирез износи 67 хиљада, то-су оне само тим прирезом оптерећене попречно са 17%. У трећој групи пма 31 опћина са 575 хиљада К директног пореза а 80 хиљада школског приреза или у округлом броју са 14%. — Најбогатије су опћине, код којих преко 15 хиљада круна дпректног државног пореза издржава једну учитељску снагу: Турски Бечеј, Темишвар, Арад, Кумани п Срп. Неузина, за њима долазе (са преко 10 хиљада пореза на једног учитеља) Башахил, Бега-Сенђурађ, Бока, Вел. Кикинда, Врањево, Мунара (с манастиром), Немет и Санад, а најсиромашније су, код којих ни 5000 К. пореза нема за једног учитеља: Беодра, Деска. Дињаш. Иванда, Кам. Сенђурађ, Канак, Кетфељ. Лукаревац, Малп Бечкерек, Ман. Сенђурађ, (без манастира), Моноштор, Надлак, Наћфала, Парац. Петровосело, Печка, Саравола, C. В. Семиклуш, С. Кларија, С. Падеј, С. Пардањ, Тараш, Торња, Фењ и Прна Бара — односно, код којих ни 2000 К пореза. нема: Ђир, Ечка, Нови Сентиван и Толвадија (код неких су опћина подаци нетачни!). Још би се то впше изменуло, да се отворе још оне 22 школске дворане у дпјецези, које бп требало отворитп. Ако би пак основну плату учитељима (само мушкима) хтели подићи да имају 1000 К у пензију урачунивих берива (овде се придодаје вредност огрева, награда за повторну школу и т. д.), онда би требало још 7700 К годишње, што би — уз трогаак за 22 учитељице по 800 К — за оне опћпне, које не плаћају приреза, износило 4% приреза, словом четири процента. Да плате у епархијски фонд 5% по директној државној порези, могло би се годпшње са '6000 К и зграда зидати и учила набављатп — најпотребнијим опћинама п петогодишње доплатке накнадити. Ђ. П.

ПОРУКЕ. Сомборцима: Хвала на пажњи којом сте ме хтели одликовати приликом освећења новог барјака сомбореке српске народне учитељске школе. Такове су прилике биле да сам се бојао, е ћу кога било у искушење довести — а то никако нисам хтео чинити. — Ст. Ж. у Т. Ја ваше закључивање никако не могу одобритп. Да није било „партаја", тај би господин и данас код вас радпо. Зар ви не видите Сриску Ђапку, која и у овом нашем листу анонспра — та не тера партаје, него гледа свога посла. Но - 115 — 8*