Školski list

на пр. у Банаћана. Ови су пак „певачи" са особито финим слухом, док им се вид, на равници, нема прилике развити, као на брдовитом крају. Осим тога не смемо заборавити ни на моторике, оне код којих је најбоље развијен осећај кретања (пипања, кретања мишића —• и говорних органа). Кад видимо да наш народ не само што „лако" научи стран језик (а колика је и ту разлика на пр. између Бачванина и Босанца!), него да га и „чисто" изговара, као ни један други народ, можемо и без експеримената извести закључак да су и моторици међу нашом децом из Угарске у много већем броју заступљени, него међу Немцима, где ће се они покушаји извести. Ово све говори у ирилог директног метода, па то баш и јест разлог за то да се и наша деца специјално проуче —■ или бар, да се у погледу метода страног језика и код нас, и то по разним крајевима посебно, предузму испитивања. 11). ГХ

Први корак. Уредник Новог Васпитача у децембарској свесци тог листа износи своје назоре о томе шта треба учитељ ван школе да ради. Врло добро наглашава важност „родитељских вечери", важност оићења са родитељима дечјим, што ће, ако се са довољно вештине и труда чини, не само од врло доброг утецаја бити на родитеље, на децу, на рад народне школе, него ће и углед учитељства подићи до оног степена до кога треба да се дигне, а на коме данас, на жалост, још никако не стоји. И ми заиста видимо да они учитељи који иомажу код оснивања земљорадничких задруга и т. д. заиста стичу потребно уважење у народу — да школа код оних учитеља који са љубављу и предусретљивошћу опће са родитељима дечјим, који се не истичу у личним и партајским зађевицама родитеља дечјих, кудикамо боље ради, но код оних који само за себе живе, а за обавештавање народа не маре, или који и сами изазивају неспоразум и свађу међу родитељима. И стим су сви они сложни који учитељу и школи — 73 —