Skupljeni gramatički i polemički spisi Vuka Stef. Karadžića. Knj. 1, [Sv. 1]

Свети Саво пуштио снијега, Три године снијег не опаде, Док у свијет ништа не остаде, И овчари овце изгубише,

Из свијета челе побјегоше,

Са свијем се свијет дотамани, До у Срјему, у то мјесто жупно; Е се купе Сријемски главари На сакупу пред бијелом црквом, Ту дођоше млоги свештеници, Посједаше, ђе је мјесто коме; Отуд дође самоуче ђаче,

Па им ђаче ријеч проговара : „Ови се, браћо, на ноге дигните, „И пружите мене десне руке, „Вјеру дајте, да ме не варате !“ Ови једанак од земље скочили, И сви ђаку десну руку дају; Таде ђаче њима проговара:

„ Хо'те, Богу да се обрнемо ! „Да служимо Божу летурђију, „да молимо Бога по закону.“ Сви се бјеху к Богу обрнули, По три пута љубе земљу црну; И послуша пород родитеља,

И послуша млађи старијега,

И брат брата не води на суду,

Ни га мучи муках пред Турчином,

И светкују свеца свакојега, И сви моле Бога милоснога Без престанка и дневи и ноћи По правилу, ка је Богу мило ;

от с

– с