Skupljeni gramatički i polemički spisi Vuka Stef. Karadžića. Knj. 1, [Sv. 1]

10

„ И од чеда крви да уграбим“,

уда пошкропим' твоје беле дворе: „Што је немо, проговориће ти, „Што је слепо, све ће прогледати.“ Али мисли ђаконова љуба,

Она мисли мисли свакојаке,

Док је млада на једно смислила, Џа им даде чедо из колевке,

И заклаше чедо пренејако,

И од чеда крви уграбише, Пошкропише по беломе двору: Што је немо, проговорило је, Што је слепо, све је прогледало. Дигоше се два стара путника

И одоше с Богом путовати, Осврће се ђаконова љуба,

Па погледа на златну колевку, Ал' јој чедо седи у колевки,

"Па се игра јабуком од злата, “

Па беседи ђаконова љуба : „Мили Боже, на свем теби фала ! »Гди дођоше два путника стара, „Заклаше ми чедо у колевки,

„И од чеда крви уграбише,

»„ Пошкропшше моје беле дворе, »Ш то је немо, проговорило је, „Што је слепо, све је прогледало, „Ево чедо седи у колевки

„И сигра се јабуком од злата !“ Проговара чедо из колевке: „Олатка мајко, моја слатка рано !

90

100

105

110

115