Skupljeni gramatički i polemički spisi Vuka Stef. Karadžića. Knj. 1, [Sv. 1]

|; Поклони јој живот за годину. Она сина имаше Јована, Па ђетету своме говорила : „О камо те, мој Јоване сине ! „Хоћеш ли се одрицат од мајке 24 Дијете су суве пропануле, Па дијете мајци говорило : „Чујеш ли ме, моја мила мајко ! „ја ћу с тобом по св јету бјежати.“ А њему је мајка говорила : „Хајд: уљези цару у сараје, „Те изведи гојена Лабуда, а) бјежимо, синко, по свијету.“ "Окочи Јован од земље на ноге, Те је мајку своју послушао (А нема му до петнаест љетахј, И Лабуда свога изводио, Бачише се њему о рамена; Но је Јован мајци говорио: „ А за Бога, моја мила мајко ! „Кад м' одвоји од она мојега, „Који нема до мене једнога, „Куд ћемо ве, мајко, дијевати #“ А мајка је сину говорила : „Да бјежимо, синко, по свијету, » ~ од цара п мога п твога, „А далеко трпдесет конаках, „Ђе не царе ни чути не може, > некмоли очима виђети.“ Они бјеже земљом п свијетом, Док дођоше у дивску планину, Ту нађоше студену пећину,

| |

10

20

25

- 30

5 ст