Skupljeni gramatički i polemički spisi Vuka Stef. Karadžića. Knj. 1, [Sv. 1]

|

26

пева ето тике

Па је диву ријеч говорила :

„Ну ход', диве, да ми промислимо, „Ево иде дијете Јоване, | „Како бисмо њега изгубили,

„Па ми тадер да ашикујемо.“

А див јој је ријеч говорио : „Учини се без невоље бона;

„А кад дође дијете Јоване,

» Он се хоће мајци препанути, „Па ће мајку за понуде питат : »„»ри ли, мајко, каквијех понудах 146 „Ји ћеш њему овако казати: „ја бих, синко, са букве јабуку „ „Ив велике воде Калашијнске ; <“ „У воду је несита аждаха,

„Што прождире коње п јунаке, „И код ње су два љути арслана, » Што изију живога јунака;

„Не би ли га прождрла аждаха, „Ил' пзјели два љути арслана.“ Па кад Јован у пећину дође,

Али бону находпо мајку;

Сједе Јован мајци више главе, ЖКалосне га сузе пропануле-: „Куку мене, моја мила мајко ! „Би ли, мајко, каквијех понудах '“ Она му је ријеч говорила :

„Ја бих, синко, са букве јабуку „Ив велике воде Калашнске, „Чини ми се, би мп боље било.“ Скочи Јован од земље на ноге, И Лабуда свога узјахао,

(а 150

| За о

160

165