Skupljeni gramatički i polemički spisi Vuka Stef. Karadžića. Knj. 1, [Sv. 1]

ко |

Мујо и Алија."

(из ЦРНЕ ГОРЕ).

Д»а су брата дивно живовали: Једно Мујо, а друго Алија; Колико су дивно живовали, Испод себе коње мијењали

И са себе свијетло оруже ; 5 Па се дигли на језеро мутно,

У језеро утву угледаше,

Оба су ју позлаћена крила.

Мујо пушти сивога сокола,

А Алија питому журицу, 10 Уловише утву у језеро.

Мујо рече: „Соко је уфтати,“

А Алија: „Није, но журица.“

То је Мују жа/' на свјету било;

Па-сједоше под јелу зелену, 15 И под јелу пију вино ладно, :

У вино их санак преварио.

То гледале три бијеле виле,

Најстарија вила бесједила“

„Чудне оњен два добре јунака ! 2 „Која би их вила завадила, „Дати ћу ју стотину цекинах,“ Но најмлађа полећела вила, Полећела. на бијела крила, Она паде Мују више главе,

“> сл

") Јамачно је ова пјесма у народу нашему старија од Турака у нашијем земљама, него су ова имена по– слије узета, и ја их нијесам»хтјео мијенати.