Skupljeni gramatički i polemički spisi Vuka Stef. Karadžića. Knj. 1, [Sv. 1]

58

Уљегоше у дворе цареве,

Сви сватови коње провађају, Салт не шета змија Ластавицу, Сама јој се по авлије шета. Чудно их је царе дочекао,

И чудно их даром даривао; Сваком свату од свиле кошуљу, Младожење коња и сокола, Још одвише Призренку девојку. Бре викнуше ти лаки чауши: „Хазур да сте, кићени сватови! „Хавур да си, куме и старојко ! „Хавур да си, Призренка девојко ! „Време дође, полазит хоћемо.“ Сви сватови коње појахаше, Још узјану Шризренка, девојка, Кад то виде змија из дувара, Тад' се смиле змија низ дувара, Потприми се коњу уз колено, Па се зави седлу на јабуку; Окренуше низ Призрена града, По више њих један модар облак. Сви сватови коње разиграше, Стаде играт' змија Ластавицу, Колико је њега ражљутила,

У Призрену истрла калдрму

И Призрена редом покварила, Баш се курвић поградити не ће За пунијех дванаест година, Што је цару квара учињено. Па отоше здраво и весело, Отидоше у Будима града,

4:95

200

205

~> [50] (=)

> [55] от