Skupljeni gramatički i polemički spisi Vuka Stef. Karadžića. Knj. 1, [Sv. 1]

620

610

и

Ал' му сестре у чардаку није; Када оде коњим' у подруме, | Добри коња у подруму није; Онда се је Јанко оситио, |

Џа је добра коња посиднуо,

Те за њима иђе у потрагу,

И стиже- и на трећем конаку,

Па је Јанко Митру бесидио:

» О бора ти, млад Јакшићу Митре! АКО си ми сестру ти одвео,

„да што си ми благо ти однио 2 „Благ' однио и коње одвео 2“

А вели му Митар дите младо: »Да мој шура, војевода Јанко !

„ Сестру не би за бољег удао, „Брез блага је не би ни удао;

„ А имаде девет годин дана,

»Да те дворим, војевода Јанко, уја сам добра коња издворио.“ Онда му је Јанко говорио:

„Ајде с Богом, Митре дите младо! „Пази мени драге сестре моје! „На путу ти добра срећа била,

» А под ногам сви душмани твоји, „Како коњу и плоче и чавли!«“

оде

96. _ Јакшићима двори похарани.

Бино пију два ла Јакшића, Јакшић Дмитар и Јакшић Богдане,

– сол

90)

о