Skupljeni gramatički i polemički spisi Vuka Stef. Karadžića. Knj. 1, [Sv. 1]

615

ој

А то Дмитар п гледа и слуша, Узе мача у десницу руку,

А буздован у лијеву руку;

А помену Бога јединога,

Прав' изиђе горе уз чардаке, Ману мачем и десницом руком, Арап-аги одсијече главу,

И пос'јече двоје Арапчади, Онда му је сестра говорила: „Немој, брате, овога малога, „“а' ми га; је, ако је и црно.“ Дмитар му је дворе запалио, Мајку му је коњем погазио,

И његово благо покупио, Изведе му коње из арова,

Па на коње натовари благо; Поврати му жалост за срамоту, Па узима сестрицу Јелицу,

Па шњом бјежи на воду Ступницу; А кад дође на воду Ступницу, Ал' процвили Арапинче црно, Онда вели Јакшић Димитрија: „Дај ми, сејо, Арапинче црно, „Хоће њега ујак забавити.“ Она даде Арапинче црно,

Узе њега Јакшић Димитрија, Растави му главу и рамена,

Па га баци у воду Ступницу, Онда му је сестра говорила: „Рашта, брате, да од Бога нађеш га" ми га је, ако је и црно, „јер сам њега од срца родила.“

150