Skupljeni gramatički i polemički spisi Vuka Stef. Karadžića. Knj. 1, [Sv. 1]

„» Отруј мени мог брата Богдана; око ли га отровати не ћеш, „»Не чекај ме у бијелу двору.““ „Кад то зачу љуба Анђелија, „Она сједе брижна, невесела, „Сама мисли, а сама говори:

» Што ће ова сиња кукавица ! »» Да отрујем мојега ђевера,

» » Од Бога је велика гријота, у» од људи покор и срамота; „»Рећи ће ми мало и велико: „»Видите ли оне несретнице, „»Бе отрова својега ђевера; „»АкО ли га отровати не ћу, „»Не см'јем војна у двору чекати.“ “ „Ове мислила, на једно смислила: „Она оде у подруме доње,

„Је узима чашу молитвену, | „Саковану од сувога злата, „Што је она од оца донела, „Пуну рујна наточила вина, „Пак је носи својему ђеверу, „Буби њега у скут иу руку,

„И пред њим се до земљице клања:

„»На част теби, мој мили ђевере! „»На част теби и чаша п вино, „»Доклони ми коња и сокола.““ „Богдану се на то ражалило, „Поклони јој коња и сокола. „Дмитар лови цијел дан по гори, „И не може ништа уловити; „Намјера га пред вече нанесе

(575) ст

4()

5 [66] Т

сл от

60