Skupljeni gramatički i polemički spisi Vuka Stef. Karadžića. Knj. 1, [Sv. 1]

По „Кад он нема ни сестре, ни мајке, уда љубу му ни помена није“ Кад навече нојца долазила, Али Митар из планине дође, Њему Шћепан ријеч говорио: „Ходи, Митре, да се дијелимо,“ Цикну Митар, како змија љута: »%“ 2 ким ћеш ме, брате, одијелит ;“ Друга њему битп не могаше, Но се браћа сташе дијелити, И најприје овце дијељаху: Шћепан узе првојагњенице, Митру даје старе очупане; Па стадоше дијелити благо: Шћепан узе гроше и дукате, ПИ на голо крупне талијере, Митру даје паре п динаре; Ту је Митар ријеч говорио: „Узми, брате, честити ти били! „Свакојако трговац нијесам.“ Кад стадоше дијели оружје: Шћепан узе ново и свијетло, Митру даје старо пспрскало; Ту је Митар ријеч говорио: „Узми, брате, честито ти било! »Свакојако делија, нијесам.“ Од свашта му даје дијо криви. Па с' ондолен Митар подигнуо, И најави овце очупане, Поведе их Звијезди планини, Ту је Митар чардак направио, И ту стаја за девет годинах,