Skupljeni gramatički i polemički spisi Vuka Stef. Karadžića. Knj. 1, [Sv. 1]

„832

На хиљаду овце укрдио.

А Шћепан је, Бог зна, опразнио, Празан сједи, ништа не имаде, Њему вјерна љуба говорила:

»0 Шћепане, драги господару ! ујес' ли чуо, како љуђи кажу: „Ка' је Митар овце укрдио „Хајде узми коња и оружје,

„И отиди Митру на чардаку, „Позови га у лов у планину, „Нек запане Митар на путове, „ји му хајкни звјерад из планине, „Нажени му срне и јелене,

уНе ће ли га јелен разбучити, уда ти буде пред љуђма исправа, „Па његове ти дојави овце,

„Не бисмо л' се од рђе отели.“ То је Шћепан љубу послушао, И отиде зеленом планином:

Кад се Митру примакнуо близу, Али Митар у свијару свири,

У свијару брата поменује.

Кад то зачу Јакшићу Шћепане, Он се јави Митру брату своме. · Скочи Митар, познаде Шћепана, Руке шире, у лица се љубе,

И за братско питају се здравље, Па су оњен нојцу боравили.

А кад свану и ограну сунце, Отидоше у лов у планину, Шћепан хајка, а Митар западе, Магна њему плавога јелена;

сл ст

се от