Skupljeni gramatički i polemički spisi Vuka Stef. Karadžića. Knj. 1, [Sv. 1]

835

па „Јакшић-Митре, мој мио брајане! „Ходи, брате, да кушамо љубе, „Да видимо, ил' је с моје љубе, „Ил' је моје, ил' је, брате, с твоје.“ Што рекоше, то и учинише: Отидоше Богданову двору; Богдан оде к љуби у тимаре, Митар оста двору на пенџеру, Да он слуша, што ће бесједити. Јакшић Богдан љуби бесједио: „Вукосава, моја вјерна љубо! уја бих теби нешто бесједио, „Али не знам, је ли твоја воља !< Љуба њему тихо одговара: „Господару, Јакшићу Богдане ! „»Говор', душо, што год ти је драго, „још ти нисам воље покварила, >“ ни сад ти покварити не ћу.“ Јакшић Богдан љуби бесједио : „Вукосава, моја вјерна љубо! „Краљ Будимски свога жени сина, „Брата Митра зове у сватове, „Митар иште коња и оружје, >» А и наше Турско одијело, „И он пиште седло оковано; »Хоћу л' дати, моја душо драга 2“ Љуба њему тихо одговара: »Подај, душо, Јакшићу Богдане ! „Додај брату коња и оружје, » И подај му Турско одијело, ујош к отому седло оковано; „ја ћу дати твоју абајлију,

ВУБОВЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ, П.

у ст